Hrana za dušu Zorana Stanojevića: Ne verujem u NE
Iako nikada nije pomišljao da će voditi Dnevnik, Zoran Stanojević je danas omiljeno lice sa kojim se rekapitulira dan. Da nema televizije tu je internet, kaže ovaj aktivni ’tviteraš’, a hrana za njegovu dušu su knjige i vreme koje može da posveti čitanju.
Koga biste poveli u razgledanje grada?
Ako je u pitanju Beograd, poveo bih nekoga ko ga dobro poznaje, pa da me uputi u tajne ulica i zgrada pored kojih svakodnevno prolazim, uglavnom zagledan u asfalt.
Šta je za vas dobar početak dana?
Kada se probudim prirodno, na vreme i naspavan. To znači da sam dobro raspoložen. A na to se sve drugo lako kalemi.
Kojim putem je mogao život da vas odvuče?
Van Srbije. Dosta sam razmišljao o tome u vreme kada su moji prijatelji odlazili. Nisam sasvim odustao od te ideje, mada je sada nerealnija. Mislim da bi to bilo dramatičnije skretanje sa puta od bavljenja nekom drugom profesijom. Svakako nikada nisam pomišljao da ću voditi Dnevnik. Tako da taj momenat čudnih puteva ja svakodnevno proživljavam.
Kada bi vi danas crtali strip, ko bi bio junak stripa o Srbiji?
Bio sam strip crtač sa 16 godina. Strip je prva stvar koju sam objavio u novinama. Crtao sam gliste, to sam jedino umeo. Kasnije sam dodao još neke životinjice. Gliste su mi bile sasvim dovoljne da bih opisao Srbiju pre trideset godina. Verujem da mi ni danas ne bi trebalo više.
Šta najviše cenite kod ljudi sa kojima radite ili sarađujete?
Cenim one koji imaju ideje i drže reč. Kada se te dve osobine steknu u istoj osobi, onda tu saradnju treba čuvati.
Šta najviše cenite kod prijatelja?
Dobronamernost. Sve drugo može da se sredi uz kafu ili rakiju.
Šta u Beogradu ne sme da se propusti?
Zimski protest 96/97. Ko je učestvovao, zna o čemu pričam, ko je propustio, ne zna šta je propustio. Ostalo je turizam.
Šta je za vas uspeh?
Kada uradim nešto dobro, a ne znam kako mi je to pošlo za rukom.
Vaša tri velika NE?
Svojevremeno sam se sa kćerkom igrao tako što sam odgovarao sa NE na svako pitanje koje mi ona postavi. Onda se ona trudila da to pretvori u DA. Htedoh reći da NE verujem u NE, ali ta tvrdnja pobija samu sebe. (Imate tri velika NE u ovom odgovoru, zar NE?)
Ko je vaš najveći kritičar?
Moja deca. Uvek imaju primedbe na mene i to suštinske. To je ozbiljna kritika s kojom se teško borim jer traži da se stvarno menjam, bez foliranja.
Da nema televizije…?
Bio bi internet. Nekima već jeste.
Zbog čega ste posebno srećni ovih dana?
Uglavnom iz privatnih razloga. Ja sam po prirodi optimista pa mi ne treba mnogo da bih bio srećan. Ravnotežu održavam melanholijom i cinizmom.
Najbolja hrana za vašu dušu…
Knjiga. I vreme za čitanje.
