Kako smo povećali deficit sa Rusijom
Izvoz hrane iz Srbije na rusko tržište u prvom polugodištu porastao je za 68 procenata, međutim vrednost devetomesečnog uvoza nafte gotovo je tri puta veća od prošlogodišnje, a uvezenog gasa za 41 odsto.
Izvoz Srbije u Rusku Federaciju od 2010. beležio je prosečan godišnji rast od 33 odsto. U 2013. premašio je milijardu dolara, što je bilo za 22,2 odsto više nego u prethodnoj, piše Politika.
Ovogodišnji visok rast našeg izvoza u Rusiju bio je gotovo izvestan pogotovo posle izbijanja krize u Ukrajini, kada su EU i SAD uvele sankcije Moskvi. Očekivalo se da će srpska poljoprivreda i prehrambena industrija iskoristiti tu priliku da poveća svoj izvoz na ovo veliko tržište i tako dodatno smanji naš tradicionalno visok trgovinski deficit sa tom zemljom. Ništa od toga.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, devetomesečna robna razmena Srbije i Ruske Federacije u 2014. dostigla je 2,57 milijardi dolara, što je za gotovo četvrtinu više nego u prošloj godini, ali rastu trgovine između dve zemlje najviše je doprinelo povećanje našeg uvoza. Srbija je za devet meseci ukupno izvezla u svet robe za 11,25 milijardi dolara, što je 6,2 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, ali bez rasta izvoza u Rusiju.
Naša zemlja je od početka 2014. do kraja septembra u Rusiju izvezla robu za 782,7 miliona dolara, što je neznatno manje nego u istom periodu prošle godine (782,8 miliona dolara). Uvezla je za oko 1,8 milijardi dolara, što je 56,4 odsto više u poređenju sa 1,14 milijardi dolara, koliko je uvezla u istom periodu 2013.
Naš devetomesečni deficit u trgovanju s Rusijom u ovoj godini dostigao je milijardu, dok je u istom periodu prošle godine bio samo 363,3 miliona dolara. Rusija je u devet meseci u 2013. bila naš četvrti partner u izvozu, a treći u uvozu. U 2014. Rusija je ostala četvrti partner Srbije u izvozu, ali je postala njen drugi partner u uvozu.
Podaci zvanične statistike kazuju da srpska poljoprivreda i prehrambena industrija ne propuštaju priliku koja im se ukazala na ruskom tržištu. Naš izvoz voća i povrća u Rusiju u poslednjih nekoliko godina beležio je znatan rast, a kad su 1. avgusta ruske vlasti zabranile uvoz te robe iz Poljske, ukazala se prilika da se ostvari još veći prodor na ovo tržište. Naročito izvozom jabuka, jer je Poljska najveći svetski izvoznik ovog voća, a 60 odsto je izvozila upravo u Rusiju, što je u sezoni 2013/14. iznosilo bezmalo 500.000 tona.
U prvoj polovini ove godine Srbija je već izvezla 32.400 tona jabuka, dvostruko više nego u istom periodu prethodne godine. Izvoz hrane iz Srbije na rusko tržište u prvom polugodištu povećan je 68 procenata i dostigao 117 miliona dolara. Krenuo je izvoz svinjskog mesa, a veća tražnja se očekivala i za junećim mesom, kao i za alkoholnim pićima, mlekom i proizvodima od mleka. Prema nekim računicama, do kraja 2014. godine vrednost izvoza srpskih prehrambenih proizvoda u Rusiju trebalo je da dostigne 300 miliona dolara.
Jasmina Crnomarković, rukovodilac grupe za statistiku spoljne trgovine u Republičkom zavodu, ukazuje da je poljoprivreda od početka 2014. do kraja septembra u Rusiju izvezla za 217 miliona dolara, što je za oko 13 odsto više nego u celoj prošloj godini.
Tako je poljoprivreda ostvarila 28 odsto ukupnog devetomesečnog srpskog izvoza u tu zemlju.U celoj 2013. godini poljoprivreda je na rusko tržište izvezla za 189 miliona dolara, a učešće poljoprivrede u našem kupnom izvozu u tu zemlju od milijardu dolara bilo je gotovo 19 procenata. Najveće učešće u ovogodišnjem devetomesečnom izvozu poljoprivrede imaju povrće i voće, sa 14,5 odsto, a slede odevni predmeti sa 10,7 procenata.
Srbija je do kraja septembra ove godine iz Rusije najviše uvozila naftu i gas. Ovi energenti u našem ukupnom uvozu u tom periodu učestvovali su sa 76,3 odsto. Vrednost devetomesečnog uvoza nafte gotovo je tri puta veća od prošlogodišnje, a uvezenog gasa za 41 odsto.
I pored ostvarenog devetomesečnog povećanja izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije u Rusiju u 2014, njihov učinak nije bio dovoljan da poveća ukupan izvoz srpske privrede u tu zemlju, a još manje da znatnije utiče na smanjenje deficita.
