Jedan od prioriteta USAID-a u Srbiji je reforma sistema izdavanja građevinskih dozvola

„U Srbiji sam dva meseca. To je impresivna i lepa zemlja, i sviđa mi se topao prijem na koji sam naišla. Već mogu da vidim, na svoje zadovoljstvo, snažno partnerstvo koje je širom zemlje izgrađeno između institucija i USAID-a. Nadam se da ću produbiti tradicionalnu saradnju i stvoriti nove veze u cilju podrške tekućim reformama u Srbiji i naporima za ekonomski razvoj na njenom putu ka evropskim integracijama“, kaže za BIZLife Azza el-Abd, direktorka USAID-a u Srbiji.

Na koji način se vaš posao direktorke misije USAID-a u Srbiji razlikuje od posla direktorke misije u Libanu?

Kada sam radila kao direktorka misije USAID-a, Liban se suočavao sa velikim pritiscima koji su poticali od krize u Siriji. Broj ljudi koji su bežali od sukoba iz Sirije u susedni Liban stalno je rastao, da bi leta 2014. premašio milion. Osim što je američka vlada pružala pomoć izbeglicama iz Sirije i ugroženim Libancima, naše razvojne programe prilagodili smo tako da pomognemo Libanu da se izbori sa pritiscima na ekonomiju i usluge, i da pomogne zajednicama koje su velikodušno primile izbeglice. USAID je u saradnji sa javnim i privatnim sektorom pomogao unapređenje infrastrukture za vodosnabdevanje, modernizaciju državnog sistema školstva i poboljšanje ekonomskih mogućnosti.

Bili ste i zamenik direktora misije i vršilac funkcije direktora misije USAID-a na Kosovu. Kakva iskustva nosite iz tog regiona?

Iako sam putovala po Balkanu dok sam radila u kancelariji USAID-a u Budimpešti, moj angažman u Prištini dao mi je priliku da direktno radim sa ljudima na Kosovu. U to vreme, USAID je blisko sarađivao sa lokalnim zajednicama, firmama, vladom i civilnim društvom kako bi se osmislili programi u brojnim oblastima kao što su lokalna uprava, vladavina prava, obrazovanje i razvoj privatnog sektora. Ovi direktni kontakti između ljudi omogućili su nam da osmislimo programe koji su odgovarali realnim potrebama, koji su bili vlasništvo lokalnog stanovništva i koji su davali održive rezultate.

Takođe, sam imala priliku da putujem kako po Kosovu tako i po Balkanu, i impresionirana sam bogatim nasleđem, prirodnim lepotama, raznovrsnom kulturom i ogromnim potencijalom za razvoj turizma u ovom delu sveta. Promociju Zapadnog Balkana kao turističke destinacije podržava ambasada kroz svoje programe.

Jedan od ciljeva vaše misije je značajan napredak pozicije Srbije u izveštaju Svetske banke Doing Business za 2015 godinu. U kojim oblastima očekujete napredak?

Oblast u kojoj očekujemo napredak je izdavanje građevinskih dozvola. Srbija se trenutno nalazi na 182. mestu od 189 zemalja u izveštaju Svetske banke. Ako se novi zakon na kome Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture radi, uz podršku USAID-a, usvoji u Skupštini ove godine, možemo očekivati skok u poziciji Srbije sledeće godine. Takođe, očekujemo da brojne reforme Vlade Srbije koje smo podržavali, kao što su novi Zakon o radu, poboljšanje sistema inspekcija, unapređenje sistema izdavanja građevinskih dozvola, olakšavanje pristupa finansiranju, kao i uvođenje programskog budžetiranja rezultiraju boljom pozicijom Srbije u Globalnom izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma.  Ali naravno, još važnije od boljeg rangiranja zemlje u ovim izveštajima je što će ove reforme doprineti većoj produktivnosti i konkurentnosti privatnog sektora, što će se odraziti na preko potrebna nova radna mesta i investicije.  

Koji su bili predlozi USAID projekta za bolje uslove poslovanja za izradu zakona o inspekcijama i da li očekujete da ovaj zakon uskoro uđe u skupštinsku proceduru? Kakav je značaj ovog zakona?

Preko 30 različitih inspekcija, za  porez, bezbednost i javno zdravlje, radne odnose i druga pitanja kontrolišu preduzeća u Srbiji. Nedostatak koordinacije među njima, zajedno sa nedovoljnom transparentnošću, košta preduzeća vremena i novca. To istovremeno ’ohrabruje’ preduzeća da funkcionišu u sferi sive ekonomije. Krovni zakon na kome se sada radi predstavlja ključni korak u modernizaciji sistema inspekcija kako bi on postao delotvorniji u čuvanju javnog interesa i manje opterećujući za preduzeća. Neke od važnijih rešenja u zakonu za koje je USAID pružio podršku je veći fokus na korektivnim i preventivnim merama kao i uspostavljanje doslednih i transparentnih procedura. Novi zakon – čije se usvajanje očekuje do kraja godine – pomoći će vladi da bolje štiti javni interes kao i životnu sredinu, smanji sivu ekonomiju i stvori više radnih mesta.   

Koji su ciljevi USAID-a u oblasti upravljanja javnim finansijama i pristupa izvorima finansiranja za mala i srednja preduzeća? 

Upravljanje javnim finansijama i pristup izvorima finansiranja za mala i srednja preduzeća ključni su faktori za dostizanje održivog ekonomskog rasta i to je razlog zašto sa Vladom Srbije sarađujemo na ovim reformama. Preduzeća u Srbiji godinama pate od hroničnog nedostatka kapitala i većina njih ima ozbiljne probleme sa likvidnošću. Unapređenje pristupa izvorima finansiranja omogućiće privatnom sektoru da raste i otvara nova radna mesta. USAID tu pomaže na razne načine. Na primer, pomogli smo u izradi nacrta i sprovođenju Zakona o faktoringu, koji daje novu mogućnost firmama da dođu do finansiranja. Trenutno sa Narodnom bankom Srbije i Ministarstvom finansija radimo na unapređenju postupka procene vrednosti nekretnina kao kolaterala, što će omogućiti MSP da se kvalifikuju za finansiranje. Takođe, sa našim partnerima iz Vlade Srbije i privatnog sektora radimo na izradi regulative koja će omogućiti mikrofinansiranje i unaprediti lizing. 

Što se tiče upravljanja javnim finansijama, pomažemo Vladi Srbije da unapredi svoju praksu planiranja budžeta kako bi izradila budžet koji je strateški, orijentisan na izvršenje i transparentan. Takođe, sa novim Sekretarijatom za javnu politiku radimo na povezivanju planiranja budžeta sa prioritetima i strategijama javne politike, što će pomoći Vladi Srbije da dostigne svoje društvene i ekonomske ciljeve.

Kraći rokovi – značajnije investcije

„Reforma sistema izdavanja građevinskih dozvola za nas je veliki prioritet, jer će ona učiniti Srbiju boljim mestom za investicije i time stvoriti više novih radnih mesta za građane Srbije. Zato je to veliki prioritet Vlade Srbije i poslovne zajednice. Izveštaj Svetske banke Doing Business navodi da je potrebno 269 dana i 18 administrativnih procedura kako bi se dobila građevinska dozvola i registrovalo vlasništvo nad imovinom. Kao rezultat toga, investicije se odlažu ili odlaze u nepovrat za Srbiju, što je tragično, jer građevinski sektor treba da bude generator značajnog privrednog rasta i novih radnih mesta, da ne pominjem ključnu infrastrukturu. Simulacije koje smo izveli u oblasti predloženih izmena u regulativi izdavanja građevinskih dozvola pokazuju da bi reforme, kada bi se u potpunosti sprovele, dovele do smanjenja vremena potrebnog za građevinsku dozvolu i registraciju vlasništva na oko 100 dana, uz dramatično smanjenje administrativnih troškova. Izmene Zakona o državnom premeru i katastru, za koje takođeobezbeđujemo tehničku pomoć, imaju potencijal da dodatno tih 100 dana smanje na oko 50 dana.“
 

Foto: Beta