Cilj 80.000 hektara pod organskom proizvodnjom
Cilj Srbije je da u narednih deset godina poveća površinu pod organskom proizvodnjom za gotovo deset puta, odnosno na 80.000 hektara, rečeno je na javnoj raspravi o Nacrtu Nacionalnog akcionog plana za organsku proizvodnju.
Nacrt Nacionalnog akcionog plana za organsku proizvodnju je definisan i u narednom periodu će biti nađen pravni osnov za usvajanje tog dokumenta, najavila je predstavnik Ministarstva poljoprivrede Jelena Milić, na raspravi u Privrednoj komori Srbije.
Planirano je da se akcioni plan odnosi na period 2014. do 2019. godine a, kako je navela Milić, razmatraju se dve varijante kako bi taj plan mogao biti usvojen u okviru nekog drugog dokumenta.
Ona je podsetila da je u nedavnoj usvojenoj Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine organska proizvodnja prvi put zauzela značajno mesto.
Na izradi tog dokumenta angažovano je ukupno 40 proizvođača, prerađivača, profesora i kontrolnih organizacija, dodala je Milić.
Predsednik Stručnog saveta za organsku proizvodnju i redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna, Snežana Oljača, ukazala je da je cilj da se pod organskom proizvodnjom nađe od 60.000 do 80.000 hektara.
Organskom proizvodnjom u Srbiji bavio se prošle godine 1.281 proizvođač, što je za 220 više nego prethodne godine, a ukupna površina pod ovom proizvodnjom iznosila je 8.228 hektara, odnosno 1.888 hektara više u odnosu na 2012.
Najviše se izvozi voće niskog stepena prerade – koncetrati voćnih sokova, sušena kupina, višnja, malina, bilje i pečurke, kao i smrznuta šljiva, malina, kupina, jagoda, višnje i pire od dunja.
Evropska unija predviđa da se na tri odsto obradivih površina odvija ta proizvodnja, dodala je Oljača, dok se u Srbiji, prema nedavno objavljenim podacima, koristi 0,15 odsto ukupnog zemljišta za organsku proizvodnju.
