Dodatni posao spada u sivu zonu

Da bi popunli kućni budžet, zaposleni, ali i penzioneri, neretko su u potrazi za dodatnim poslom, ali takvo prihodovanje, koje je u svetu legalno, u Srbiji zadire u sivu zonu.

Profesorki harfe Dijani Sretenović od novembra stiže niža plata, kako je izračunala, 38.000 dinara. "Naša profesija je degradirana u svakom smislu i profesori moraju da se okrenu drugim izvorima prihoda, nemamo kud. Imam troje dece, suprug mi je ostao bez posla, prosto sam primorana da radim van profesije", kaže Dijana.

Nema novijih podataka o tome koliko je profesora u takvoj situaciji, ali su poslednje procene da dve trećine njih radi dodatno i ne uvek u svojoj struci. Tako u Forumu srednjih stručnih škola svedoče da nastavnici traže da budu čak i noćni čuvari. Slično žele i pojedini penzioneri.

Da kriza vodi u potragu za dodatnim poslom i evropska je svakodnevica, naročito u Italiji i Španiji. Iz relativno male Belgije stiže podatak da 230.000 ljudi, pretežno prosvetnih i socijalnih radnika, radi dva posla, ali i da raste broj onih koji rade na crno.

I u Srbiji se teško dolazi i do prvog posla, a dodatni je često hod po ivici zakona. U poziciji smo da skoro više ne biramo i da se prihvata svaka mogućnost za novi posao. Mnogo je ljudi izvan te mogućnosti i jednostavno, problem je naći i osnovni posao, kaže ekonomski analitičar Ivan Nikolić.

Ministar rada i zapošljavanja Aleksandar Vulin kaže da se to Ministarstvo bori protiv rada na crno, uz pomoć inspekcije, ali i merama koje podstiču zapošljavanje.

"Mi smo vrlo maštoviti kada pokušavamo da izbegnemo zakon. Nama se desi povećanje zaposlenosti, a u isto vreme opadne ukupna masa doprinosa i davanja, zato što se ljudi prijavljuju na minimalac, bez onog dela koji se daje na ruke", rekao je Vulin.

Iako se u javnom sektoru štedi i sve je više potreba za dodatnim prihodima, država poslodavcima savetuje da radnike koji rade dodatni posao angažuje po zakonu, u suprotnom stižu milionske kazne, i to samo poslodavcima.