Zašto si neki brendovi u Srbiji skuplji nego u Rimu?
Brendirana garderoba i obuća u buticima i šoping molovima u Srbiji košta više nego u Beču, Minhenu, Barseloni ili Rimu, a na cenu, između ostalog, utiču loša konkurencija, slab promet, oscilacije kursa i skuplji krediti.
Garderoba i obuća poznatih marki u Srbiji su znatno skuplji od istih modela u zemljama Evropske unije. Zvuči skoro neverovatno da ista jakna koja u Austriji ili Nemačkoj košta 19 evra, ovde košta 3.890 dinara. Dogodi se da u Italiji sako košta 49 evra, a ovde se kod istog trgovca takav model prodaje za neverovatnih 14.000 dinara, pišu Novosti.
Glavni razlozi skuplje garderobe u našim buticima nego u Beču, Barseloni ili Rimu, svakako su nedovoljna konkurencija i dominantan položaj pojedinih trgovaca, ali i formiranje cena garderobe iz centrala modnih kuća u inostranstvu.
One imaju nekoliko cenovnih nivoa, a najniži je na matičnom tržištu. Otuda razlike cena za brendove u trgovinama Newyorkera, Zare, Bershke, Stradivariusa…
Važan faktor koji podiže cenu istog proizvoda u Srbiji u odnosu na EU je i nerazvijenost tržišta. U strukturi cena su troškovi finansijskog kapitala, ali i skupih usluga iz državnog sektora koji su u svetu manji nego kod nas.
Daleko manja prodaja nego u zemljama EU, uz procentualno veće fiksne troškove podiže cene odeće i obuće, ali i druge robe, tvrdi privredni konsultant Dragoljub Rajić.
Promet butika u centru Beograda na mesečnom nivou desetak puta je manji nego promet takvog bazara u Minhenu, Beču ili Rimu. Jedan od razloga visokih cena je i pojedinačna, a ne serijska nabavka robe. Trgovci odećom u Srbiji jednostavno nisu ozbiljni kupci robe u većim količinima kao njihove kolege u evropskim zemljama.
Kada kupujete malu količinu odeće, nabavna cena je i do 35 odsto viša u odnosu na one koje kupe po deset puta više i to je glavni uzrok zašto je, na primer, u austrijskom Parndorfu ista košulja više od 30 odsto jeftinija nego u Beogradu.
U PKS kažu da trgovci više cene odeće i obuće u odnosu na zemlje u okruženju i EU, pravdaju nestabilnim kursom dinara, inflacijom i velikim troškovima poslovanja, što nema nikakvog opravdanja.
