Ekonomski potencijal prirodnih resursa
„Danska poljoprivreda se ubraja među najmodernije i tehnološki najnaprednije u svetu. Tamošnji farmeri proizvode hranu u količini koja je dovoljna za snabdevanje 15 miliona ljudi svake godine, što je tri puta više od danskog stanovništva“, objašnjava za BIZLife Ksenija Simović, istraživač u Centru za evropske politike i poznavalac odnosa između Srbije i nordijskih zemalja.
„Dve trećine danskih poljoprivrednih proizvoda se izvozi u više od 100 zemalja širom sveta. Samo polovina tog izvoza ide u zemlje EU, što znači da su danski poljoprivrednici vrlo kompetetivni i na svetskom tržištu. Ukupna poljoprivredna površina je oko 61 odsto od ukupne površine Danske, koju obrađuje i koristi oko 40.000 farmi, od čega je približno jedna trećina u vlasništvu poljoprivrednika kojima je to primarna aktivnost. Oni poseduju i kontrolišu glavnu preradu i marketing industrije za prehrambene proizvode; farmeri koji su vlasnici mlekara i klanica imaju tržišni udeo od preko 90 odsto godišnje proizvodnje. Za uspeh Danske, u razvoju poljoprivrede, pre svega su zaslužna velika ulaganja u školovanje poljoprivrednika, kao i ulaganja u tehnologije koje olakšavaju dalji razvoj ovog sektora“, pojašnjava sagovornica BIZLife.
Pokrivenost našeg uvoza izvozom u Finsku izuzetno je niska. Šta može da se uradi da se ta situacija promeni?
Zaista, Finska nije jedan od većih partnera Srbije u smislu uvoza njenih proizvoda. Što zbog geografske pozicije, što zbog labavijih istorijskih veza u odnosu na tradicionalne srpske izvozne partnere – izvoz naših proizvoda manjka. Međutim, to nije samo zbog navedenih razloga; činjenica jeste da je prepoznatljivost srpskih proizvoda na finskom tržištu niska. Za poboljšanje ove situacije potrebna je temeljna procena finskog tržišta i njegovih potreba za novim proizvodima, za šta bi trebalo da se pobrine SIEPA u saradnji sa ekonomskim odeljenjem srpske ambasade u Finskoj, kao i uz pomoć Finske ambasade u Srbiji. Za naše proizvođače je ovaj tip informacija krucijalan da bi mogli da prepoznaju potencijal finskog tržišta za izvoz.
Norveška je u Srbiji pre svega ulagala u telekomunikacije, koje bi im još privredne grane bile zanimljive?
Norveška je zemlja koja mnogo ulaže u inovaciju i tehnološki razvoj, samim tim i nije čudno da su do sada investicije norveških kompanija zauzele mesto u sektorima telekomunikacija i proizvodnji materijala. Takođe, Norveška prednjači u tehnologijama vezanim za očuvanje životne sredine i klimatske promene, što je opet nešto što je Srbiji slabo poznato, s obzirom da pitanje zaštite životne sredine tek počinje da bude aktuelno zbog pregovora sa EU. Verujem da će u budućnosti norveške kompanije videti potencijal za prenošenje svog znanja i radnih praksi u ovaj segment, što je bez daljnjeg Srbiji potrebno. Ipak, želela bih da podvučem da je Norveška izuzetno važan donator u Srbiji, pre svega u podršci civilnom sektoru preko raznih programa bilateralne saradnje za razvoj.
Investicije Švedske uglavnom su plasirane u prodajno distibutivnu delatnost i sektor usluga, kako privući njihove investitore u proizvodne grane?
Kao i u slučaju sa Finskom, potrebno je da se potencijal Srbije Švedskoj bolje predstavi. U istoriji nismo imali značajne veze sa ovom zemljom, što upravo sada kroz proces pregovaranja sa Evropskom unijom može da se promeni. Napredak Srbije na evropskom putu svakako doprinosi privlačenju investicija iz zemalja koje su članice Evropskog ekonomskog prostora (European Economic Area). Kako bi se osigurala bolja ulaganja kako Švedske, tako i drugih zemalja Evropske unije u sektore proizvodnje, treba prvenstveno olakšati birokratske procedure, jer su to zemlje koje su navikle na uređen sistem poslovanja. Takođe, potrebna je jača kampanja promocije Srbije kao dobre lokacije za investicije, pre svega zbog naših prirodnih i ljudskih resursa, koje su za takva ulaganja ključne komponente.
Prema neki podacima Šveđani rade u Danskoj, a žive u Švedskoj, zašto je to tako?
Statistički podaci Nacionalne uprave za tržište rada Danske iz 2011. pokazuju da oko 13.253 Šveđana prelazi granicu radi posla u Danskoj. Takođe, od tog ukupnog broja oko 8.374 Šveđana radi u Danskoj sa ugovorima na neodređeno vreme. Treba pre svega naglasiti da je ova tendencija znatno olakšana od kada su ove dve države postale članice Evropske unije, uživajući od tada koristi Jedinstvenog tržišta koje omogućava slobodno kretanje radnika u Uniji. Dok je slučaj švedskih radnika u Danskoj poznatiji, pre krize u 2008. najveći broj radnika koji su prelazili, sad već nevidljivu granicu Danske su zapravo dolazili iz Nemačke. Ipak, zbog geografske blizine švedska imigracija u Dansku ima dugu istoriju. Prema podacima Danskog imigracionog muzeja više od 81.500 Šveđana emigriralo je u Dansku krajem 1800. da pronađe posao u poljoprivredi, sektoru usluga i u građevinarstvu. Šveđani danas u Danskoj uglavnom rade u maloprodaji, transportu, u hotelima i restoranima, u zdravstvenom sektoru, kao čistačice i kao radnici u školstvu.
Geotermalni izvori Islanda
U 2008, Island je bio prva žrtva finansijske krize koja je od tada počela da se širi u SAD i evrozoni. Ipak, šest godina kasnije to je oporavljena zemlja. Samim tim mislim da od Islanda Srbija može mnogo da nauči. Prirodni resursi su sigurno neki od najvažnijih pokretača islandske privrede, pre svega zato što ova mala ostrvska država zna koliko je važno da osigura svoju samoodrživost i stoga dosta ulaže u njihovo unapređenje i očuvanje. Nažalost, to je upravo ono što Srbija ne radi. Ako se uzmu u obzir sve nordijske zemlje, jedna od karakteristika po kojoj su sve one poznate jeste njihov odnos prema zaštiti i valorizaciji prirodnih resursa, pristup koji bi Srbija kao zemlja sa izuzetnom prirodom, morala što pre da usvoji. Pre svega, izuzetno je važno da se više pažnje i ulaganja posveti održanju naših voda i istraživanju njihovih potencijala, kako bismo iskoristili taj ekonomski potencijal, ali i doprineli prevenciji nesreća poput poplava koje su nas pogodile ove godine.
