Slabi, ali perspektivni odnosi
Privredna komora Srbije je ocenila trenutnu ekonomsku saradnju Srbije sa Danskom, Finskom, Norveškom i Švedskom i ujedno dala perspektivu unapređenja privredne saradnje.
DANSKA
Srbija i Danska imaju dugu tradiciju u izvozno-uvoznim poslovima u okviru privrednih grana kao što su poljoprivreda, tekstilna industrija, energetika. Ukupna robna razmena između Srbije i Danske u 2013. iznosila je 156,9 miliona američkih dolara, što je za 14,4 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.
Privredna saradnja imeđu Danske i Srbije beleži spori, ali siguran rast u poslednjih nekoliko godina. Danska je zainteresovana za saradnju u sektorima u kojima ima komparativne prednosti, a to su prozvodnja poljoprivrednih mašina, prehrambena industrija, farmacija i energetika.
IKT je još jedan sektor koji pruža izvanredne prilike za saradnju. U narednom periodu srpskom energetskom sektoru predstoji sveobuhvatna transformacija kako bi postao efikasniji i ’zeleniji’. Danska je već prošla kroz ovaj proces i postala lider u oblasti obnovljivih izvora energije, posebno energije vetra.
FINSKA
Finska je dugogodišnji privredni partner Srbije, ali je ekonomska saradnja još daleko ispod realnih mogućnosti dve zemlje. Između 172 zemlje, Finska se našla na 47. mestu na listi zemalja u koje je Srbija plasirala svoje proizvode 2013. U isto vreme, Finska je bila na 36. mestu u odnosu na 204 zemlje iz koje je Srbija uvozila.
Najveće šanse za unapređenje privredne saradnje Srbije i Finske postoje u oblasti poljoprivredno-prehrambenog sektora, industrije tekstila i kože, proizvodnje odeće, obuće i aksesoara. Takođe, važno je angažovanje na privlačenju investicija iz Finske i realociranju nekih proizvodnih kapaciteta u Srbiju u cilju smanjenja finskih troškova proizvodnje, odnosno tehnološkog unapređenja proizvoda i usluga poreklom iz Srbije. Prednost Srbije u privlačenju investicija jeste i sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom i CEFTA spoljnotrgovinski aranžman.
NORVEŠKA
Od 2000. do danas bilateralna pomoć vlade Norveške Srbiji dostigla je preko 250 miliona evra. Do sada je potpisano 650 ugovora o saradnji i realizaciji niza projekata. Norveška se nalazi na 36. mestu na listi zemalja u koje je Srbija plasirala svoje proizvode u 2013. U isto vreme, Norveška je bila na 54. mestu u odnosu na 204 zemlje iz kojih je registrovan uvoz u Srbiju.
Shodno podacima Međunarodnog trgovinskog centra za period 2008. – 2013. evidentan je stalni rast uvoza u Norvešku: bezalkoholna pića i sokovi; med; masti i ulja životinjskog i biljnog porekla; sir i mlinarski proizvodi; nameštaj i delovi za nameštaj; odevni predmeti i modni detalji. Ove poslovne prilike bi trebalo više koristiti, po ugledu na pojedine kompanije iz okruženja, i pod uslovom da se ispoštuju pravila i regulativa na snazi u Norveškoj, koje su uglavnom usklađene sa EU.
U oblastima IKT, metaloprerade, obnovljivih izvora energije, drvoprerade i zdravstvenog turizma treba tražiti priliku za uspostavljanje saradnje i privlačenje investicija.
ŠVEDSKA
Spoljnotrgovinsku razmenu Švedske i Srbije karakteriše mali obim razmene, uska struktura roba i izrazit deficit na srpskoj strani. U poslednjih nekoliko godina zabeležen je rast u razmeni i saradnji čemu je najpre doprinelo prisustvo švedskih kompanija na našem tržištu, među kojima su najznačajnije: A.B.B, Atlas Copco, Ericsson, Frigoscandia, Husqvarna, Oriflame, Scania, Tetra Pak, Volvo.
Švedska poseduje vrhunske tehnologije i proizvodnju u sektorima: telekomunikacije; elektro i autoindustrija; crna metalurgija; drvna, industrija papira, i ambalaže; farmaceutska industrija; i drugo.
