Krediti nikako da pojeftine

Krediti u evrima, pre svega stambeni, trebalo bi da pojeftine i u Srbiji, ali zbog visokih bankarskih marži i kursa koji raste to za sada nije moguće.

Evropska centralna banka je smanjila svoju kamatnu stopu na istorijski minimum od 0,05 odsto, što znači da je i euribor, od koga zavisi cena, pre svega stambenih kredita u Srbiji, na sve nižem nivou i trenutno tromesečni iznosi 0,28 odsto, a šestomesečni 0,19 odsto.

To je u odnosu na prošlu godinu duplo manja vrednost, a u odnosu na 2012. godinu tri do četiri puta niža.

Polazna tačka za formiranje kamatne stope na stambene zajmove u evrima je euribor, koji u zemljama Evropske unije iznose oko dva odsto, a kod nas se kreće od 5,71 do 7,62 odsto na godišnjem nivou.

Razlika između euribora i efektivne kamate je bankarska marža, koja u Srbiji dostiže i pet odsto. Na to se dodaju i „prateći“ troškovi, tako da ukupna cena stambenog kredita više nije povoljna.

Jedan od razloga sve manjeg uzimanja stambenih kredita, pored malih plata upravo je i kamatna stopa. S druge strane, bankama više nije stalo da pojačaju kreditnu aktivnost, jer se plaše kako će da naplate zajmove, pišu Novosti.

Euribor je oko svog istorijskog minimuma i iznosi 0,19 odsto. Teoretski, ima prostora za dalji pad ali ne bi trebalo očekivati da će ta kamata biti drastično niža nego što je sada.

Kretanje kamata na kredite indeksirane u evrima zavisiće, kao i do sada, od nekoliko faktora, koji uključuju i rizik zemlje, visinu obavezne rezerve, tržišna kretanja, rizik poslovanja i kreditne sposobnosti klijenata, kaže direktor Direkcije za rad sa stanovništvom Societe Generale banke Dejan Vučinić.

Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđa Đukića, sasvim je izvesno da će kamata Evropske centralne banke pasti na nulu, kako bi se izbegla recesija.

To znači i da će i euribor imati silaznu putanju, što građanima i privredi zaduženima u evrima trebalo da donese olakšanje, odnosno niže kamate, ističe Đukić.