Naplata grejanja po starom?

Iako je do početka grejne sezone još dosta vremena, valja se pripremati za zimu. Za sada je izvesno da će ovo godišnje doba doći, a da li će biti energenata i para za plaćanje grejanja – to će se videti.

Oni koji sami zagrevaju svoja domaćinstva već sad su krenuli put stovarišta kako bi nabavili ugalj i drva i ogrev kupili po starim i povoljnijim cenama i ako je moguće uz plaćanje na više rata, a kako će zagrevanje svojih stanova plaćati građani koji se greju preko daljinskih sistema grejanja za sada se još ne može pouzdano reći.

Naime, od 15. oktobra, u skladu sa Zakonom o efikasnom korišćenju energije, toplane su obavezne da grejanje obračunavaju po utrošku. Da će tako biti zna se već duže vremena, ali najverovatnije da ovakav način obračunavanja grejanja, kao ni plaćanja, ove godine, ipak, neće zaživeti, bar ne u većini gradova u Srbiji. Iz Udruženja toplana Srbije je zatraženo da se odluka odluži za godinu dana jer sve toplane nisu spremne za ovakav način obračuna cena i u Ministarstvu energetike će se ova inicijativa razmatrati, pošto je svega pet toplana potpuno spremno da pređe na naplatu grejanja po utrošku , 25 delimično, dok je preostalih 27 daleko od tog cilja. 

Dakle, većina toplana nije spremna za prelazak na naplatu grejanja po utrošku, a bez veće sumnje bi se isto moglo reći i za većinu građana – da nisu spremni da na ovaj način plaćaju grejanje. Naime, da bi se grejanje obračunavalo po utrošku toplotne energije potrebno je da se u podstanicama postave merači. Uz to, tu je i obaveza da građani u svojim  stanovima na radijatorima ugrade delitelje toplote ili ventile, kojima se može regulisati temperatura u stanu. I tu bi mogao nastati veliki problem jer je za prosečan stan od 60 kvadrata, u kojem je najčešće pet radijatora, potrebno oko 250 evra. Reč je velikim parama za prosečna primanja građana Srbije, bez obzira što se najavljuje da će biti omogućeno plaćanje na rate.

I  to je samo jedan deo problema jer je i veliko pitanje koliko će ugradnjom ovih uređaja u zgaradama koje su građane i pre pola veka, vlasnici stana imati koristi. Naime, grejanje po utrošku toplotne energije naplaćuje se u nekoliko gradova, a na ovaj način, uglavnom, grejanje plaćaju stanari novih zgrada, koje su dobro izo¬lo¬va¬ne i i energetski efikasne. U ovim stanovima troškovi za grejanje niži su nego kada se obračunavaju prema kvadratnom metru grejne površine.

I u to ne treba sumnjati, a isto tako ne treba sumnjati da će potpuno drugačije biti u starim zgradama, gde je izolacija loša ili nikakva, a stolarija dotrajala, pa i u stanovima duva. A takvih stanova u Srbiji daleko je više nego onih dobro izolovanih i enregetski efikasnih, pa tako ispada da će građani, opet, plaćati tuđe greške – i grejati okolinu. Možda bi bilo lakše preći na ovakav način plaćanja grejanja kada bi se stanari dogovorili i uložili u izolaciju ili kupovnu nove stolarije, a država pomogla da se to odvija uz povoljne kredite ili određene subvencije, kojih sada nema.

Zbog toga uvođenje obračuna grejanja po utrošku toplotne enrgije, stav je stručnjaka, nekim potrošačima neće doneti nikakvu uštedu, jer će računi biti manje-više isti, nekima će se računi umanjiti, ali će se nekim potrošačima i uvećati.

 Račun iz dva dela

Novi sistem naplate grejanja podrazumeva račun iz dva dela – stalnih i promenljivih troškova. Stalni troškovi se odnose na instalisanu snagu svakog pojedinačnog stana i plaćaju se tokom čitave godine, dok se promenljivi odnose na  potrošnju očitanu na sopstvenim merilima toplote i procentualno učešće u zajedničkoj potrošnji. Visina računa najviše zavisi od potrošnje, ali na nju značajno utiče kvalitet izolacije, a tokom grejne sezone obračunavaju se i stalni i promenljivi troškovi.