Hteli-ne hteli, struja mora da se plati
Ovih dana građani Srbije koji su skloni trošenju struje, ali ne i plaćanju potrošenih kilovata, moraju da budu spremni da će, hteli- ne hteli, svoje dugove platiti. Ako ne na uobičajen način, kao što to radi najveći broj građana i potrošača, onda prinudno, jer je početkom nedelje startovala prinudna naplata dugovanja za struju.
Na taj način zaostale račune za struju potrošenu od juna do novembra prošle godine platiće nešto više od 100.000 domaćinstava, koja duguju oko 1,1 milijardu dinara. Potrošači kojima će struja biti naplaćena prinudno, će pored plaćanja osnovnog duga za struju, morati da plate i kamatu, kao i troškove izvršitelja, koji su za iznose do 30.000 dinara fiksni – 4.200 dinara, dok su za više iznose obračunavaju po skali koja je propisana i objavljena u “Službenom glasniku”, a izvršitelji su obavezni da propisane tarife primenjuju.
Kada se spomene prinudna naplata, svi, bilo da redovno plaćaju račune za struju ili bilo koji drugi račun, ili to ne rade na vreme, osećaju nelagodnost i ovaj postupak povezuju s gubitkom doma, neke vredne ili neke drage stvari zbog “po lule duvana”. Ponekad je to, nažalost, istina, ali sigurno je i da je mnogo onih koji jednostavno neće da plaćaju račune. Zato je važno znati da se prinuda naplata dugovanja za struju odnosi na kilovate potrošene prošle godine, a ne prošlog meseca, ili, recimo, u martu. Budući da je rok za zastarevanje dugovanja godinu dana pokrenuta je prinudna naplata, a moguće je da su potrošači, koji neredovno idu na šlatere za plaćanje računa, računali da će, kao i mnogo puta do sada, zbog zastarevanja njihov dug otići u zaborav. Takođe, dužnici su, pre pokretanja postupka prinudne naplate obavešteni da imaju dugovanja koja se moraju platiti jer su im opomene poslate još u maju. Naravno, uz one koji su svoje račune platili, mnogo je onih koji nisu, verovatno se oslanjajući na dosadašnju praksu da niko i nikad neće moći da ih natera da plate struju,
Zanimljivo je da, naravno, statistički gledano, svaki zaboravni potrošač struje duguje oko 10.000 dinara, budući da ih je oko 100.000, a da je dug oko 1,1, milijardu dinara. Naravno, nisu svi računi isti, ali je gotovo izvesno da pojedini iznosi pramašuju taj statistički, ali i da je mnogo onih koji su ispod njega, a moguće je i da će prinudna naplata dokačiti i potrošače sa dugom od svega stotinak dinara. Tako se može desiti da potrošač koji duguje, recimo 1.000 dinara, mora da plati više od 5.000 dinara, a moguće je i da oni čija dugovanja premašuje nekoliko desetina hiljada dinara, troškove izvršitelja neće ni osetiti.
Sigurno je da među onima koji će se naći pod paskom prinudne naplate ima i potrošača koji, iz potpuno objektivnih razloga duguju određene male svote novca, ali je sigurno mnogo više bahatih potrošača koji jednostavno ne žele i neće da plate struju. Kao što to nisu činili godinama unazad, jer je, pre nego što je formirano preduzeće “EPS snabdevanje”, dužnicima bilo omogućeno da svoje zaostale račune plaćaju i tokom narednih 10 godina, a veliko je pitanje koliko je potrošača izmirilo dugovanja.
Više platiša nego neplatiša
Inače, dugovanja potrošača za potrošenu, a neplaćenu električnu energiju su, i pored boljeg procenta naplate nego ranije, velika. Od formiranja “EPS snabdevanja”, dug za struju premašuje 20 milijardi dinara, od kojih je osam na teret domaćinstava, a ostatak su dugovi privrede. Iako je procenat naplate u Srbiji neujednačen, dosta je regiona u kojima prelazi 90 odsto, jasno je da je daleko više potrošača koji plaćaju struju nego onih koji to ne čine. I oni koji plaćaju, reklo bi se, racionalo troše struju, a potrošači koji zaboravljaju da plate kilovate to čine malo drugačije.
