Neizvesna sudbina `Staklenca`

Neizvesna sudbina Tržnog centra „Staklenac“ na Trgu Republike koji godinama radi bez potrebnih dozvola, usled čega je doveden u pitanje opstanak 40 lokala na tri etaže.

Iako su njegovi temelji papirološki oduvek bili na „staklenim nogama“, „Staklenac“ opstaje na Trgu  bez upotrebne dozvole već 15 godina. Vlasnici lokala u stalnoj neizvesnosti čekaju legalizaciju, dok uredno plaćaju porez na ekskluzivnu lokaciju, pišu Novosti.

Status „objekat privremene namene“ nije se promenio već 25 godina otkako je sagrađen na mestu gde je planirana samo javna površina. Ipak, „rivremenost“ ne utiče na visinu obračuna poreza, pa je osnovica za nekretninu luksuzne lokacije 370.000 dinara po kvadratu.

Međutim, prazna gradska kasa verovatno je prevagnula da se ipak parcela unovči, dodelivši objektu upotrebnu dozvolu na deset godina. Rok je istekao još 1999. godine, a dalja sudbina je još neizvesna.

Kada smo kupovali lokale, uveravali su nas da je takav status samo formalne prirode i da će biti promenjen kada se napravi regulacioni plan Trga republike, objašnjava nam Miroslav Filipović, član upravnog odbora Udruženja vlasnika lokala TC „Staklenac“.

Mi smo predali zahtev za legalizaciju, ali smo dobili odgovor da plan i dalje ne postoji kako bi se objekat uknjižio. Bez papira i rešenog statusa, tako je pre deceniju doveden u pitanje opstanak 40 lokala na tri etaže.

Prethodna gradska vlast organizovala je konkurs za idejno rešenje Gradske galerije, koja bi bila sagrađena na temeljima „Staklenca“. Srećom po vlasnike, ideja nije odmakla dalje od arhitektonskih nacrta.

Bez ikakvih razgovora sa nama doneta je takva odluka, a nije nam bila ponuđena nikakva naknada ukoliko sruše naše objekte, dodaje Filipović.

Iz Sekretarijata za poslove legalizacije potvrđuju da su zavedeni zahtevi vlasnika lokala. S obzirom na to da su podneti zahtevi nepotpuni, podnosiocima zahteva su upućeni nalozi za dopunu dokumentacije, kažu iz Sekretarijata.

O zahtevima za legalizaciju će se odlučivati u skladu sa važećim zakonom o legalizaciji objekata, a privremene dozvole nisu dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima.

Galerija nije bila jedina zamisao „prekrajanja“ ovog poslovnog prostora koji ima više od 2.000 kvadrata. Bilo je ideja da to bude zgrada Opere, Memorijalni centar Zorana Đinđića, pa čak je i stanica beogradskog metroa najavljivana na njegovom mestu.