Najveći gubitak u bankarskom sektoru od propasti Lehman Brothers
Zbog troškova nagodbe od 1,78 milijardi dolara sa američkim vlastima u vezi utaje poreza, Credit Suisse grupa izvestila je o najvećem tromesečnom gubitku još od propasti Lehman Brothersa 2008. godine.
Ta banka u drugom tromesečju zabeležila je gubitak od od 700 miliona švajcarskih franaka, znatno više od 581 milion franaka, koliko su očekivali analitičari u anketi Reutersa. U istom razdoblju prošle godine banka je ostvarila dobit od 1,05 milijardi franaka.
Investiciona banka Credit Suisse ostvarila je u drugom tromesečju bruto dobit od 752 miliona franaka, što je više od očekivanja. Međutim, bruto dobit banke od upravljanja imovinom pala je za 8,4 odsto, na 569 miliona franaka, premda je privukla više sredstava bogatih klijenata nego što se oečkivalo.
Nedavna nagodba banke s američkim vlastima u vezi optužbi da je pomagala klijentima iz SAD-a da izbjgnu plaćanje poreza otvorila je pitanje među ulagačima o njenoj finansijskoj snazi.
"Ponavljam da duboko žalimo zbog nedoličnog ponašanja u prošlosti koje je dovelo do nagodbe, te da preuzimamo punu odgovornost za to. Nastavak poverenja i podrška naših klijenata pomogli su da se ublaži uticaj nagodbe na naše poslovanje", istakao je u saopštenju Brady Dougan, izvršni direktor banke iz Ciriha.
Kako bi smanjila troškove poslovanja, nakon najvećeg kvartalnog gubitka od početka finansijske krize 2008. godine, Credit Suisse najavila je, između ostalog, da će napustiti trgovanje robama, čime će uštedeti 75 miliona dolara i smanjiti izloženost rizicima.
Inače, najbogatije zemlje sveta okupljene u grupaciju G20 pokušaće u novembru u Brizbejnu zauvek da raskrste sa bankama koje su ’prevelike da bi propale’. reč je o kovanici aktuelizovanoj 2008. kada su države odlučile da javnim novcem spašavaju najveće banke nakon što je prepuštanje Lehman Brothersa sopstvenoj bankrotiranj sudbini ugrozilo svetski finansijski sistem. Zapadne banke su nakon domino efekta propasti te američke banke krenule u spašavanje svojih banaka što je njihove države gurnulo u prezaduženost s kojom se i danas teško bore. Zadatak čelnika G20 je da pronađu rešenje koje bi trebalo da osigura da se banke ubuduće ne spašavaju javnim novcem.
Guverner Bank of England i predesdnik Odbora za finansijsku stabilnost, Mark Carney, predložio je i obavezu 29 najvećih globalnih banaka da u rezervama drže određenu količinu novca koja bi služila za spašavanje u slučaju nevolje. Ipak, razlike u zakonodavstvu, bankarskim tradicijama i korporativnim strukturama pojedinih zemalja su prevelike da bi se osiguralo jednostavno rešenje.
Foto: Beta/AP
