Milijarda evra investicija u 2014.
Privredna komora Srbije, najveća asocijacija srpske privrede podržala je vladin Predlog izmena i dopuna Zakona o radu, kao značajan korak u stvaranju regulatornog okvira u oblasti radnih odnosa, prilagođenog savremenim uslovima poslovanja, kaže za BIZLife Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije
Početkom godine ste izjavili da postoje informacije i potvrde dolaska velikih kompanija u Srbiju koje su zainteresovane, ne samo za preduzeća u restrukturiranju, već i za otvaranje novih firmi. Da li delite to mišljenje i danas, posle šest meseci?
Aktivnosti koje Vlada Srbije preduzima na poboljšanju privrednog ambijenta i privlačenju stranih investicija i pojačana međunarodna aktivnost Privredne komore Srbije na promociji potencijala srpske privrede rezultirale su poboljšanjem slike o Srbiji kao investicionoj destinaciji i povećanim interesovanjem investitora. Donele su i najave, i potvrde novih ulaganja, ali i potpisane ugovore. Nove potvrde spremnosti za ulaganje u Srbiji dobili smo u bilateralnim razgovorima sa svim zemljama – od Nemačke, Austrije, Italije, Francuske, Rusije… do Ujedinjenih Arapskih Emirata i Indije. Svedoci smo da je, zadovoljna iskustvom u Srbiji, pre nekoliko dana jedna norveška konsultantska kompanija dala najbolju preporuku budućim investitorima: saopštila je da je Srbija, među zemalja u razvoju, jedna od najboljih za ulaganje.
Novi investicioni talas koji je u Srbiju stigao u prvim mesecima ove godine izuzetno je značajan rezultat kada imamo u vidu smanjeni investicioni potencijal u svetu i veliku konkurenciju među zemljama u privlačenju investitora. U takvim okolnostima Srbija je uspela da vrati Mercedes, da obezbedi finansiranje projekta od nekoliko milijardi evra, kakav je Beograd na vodi, da osvoji nove investitore, kao što su finska PKC grupa koja je otvorila fabriku u Smederevu i dr Oetker, koji je ovde počeo da gradi svoje pogone… Napreduje i izgradnja fabrike Swarovskog u Subotici…
Iako smo u prvoj polovini godine imali vanredne parlamentarne izbore, a potom i katastrofalne poplave, do sada najavljene investicije se realizuju u prihvatlјivim rokovima. Verujem da će se nivo investicija u drugoj polovini godine značajno uvećati, da će tome posebno doprineti skoro usvajanje reformskih zakona, i da će projekcije Narodne banke Srbije o milijardu evra investicija u ovoj godini biti ostvarene.
Osim zvaničnog starta Beograda na vodi, u prilog idu i najnovije vesti: početkom ovog meseca potpisan je Ugovor o zajedničkom ulaganju u poljoprivredu sa firmom Al Rawafed iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, vodeća internacionalna konditorska kompanija Ferrero potvrdila je ranije najave o dolasku u našu zemlju, Indonežani su obelodanili da u avgustu počinju izgradnju fabrike u Inđiji. Dolazak velikih francuskih lidera u energetici, saobraćajnoj infrastrukturi i građevinarstvu, mogao bi da pomogne našoj zemlji da umesto kreditima, finansijsku konstrukciju za velike projekte zatvara kroz koncesije i javno-privatna partnerstva… Britanci ulažu u trgovinske centre. Dugogodišnji spor oko zemljišta je rešen i Grci su saopštili da kreću u realizaciju velikog kompleksa na beogradskom Dorćolu.
Novi Zakon o radu je označen i kao zakon koji podržavaju poslodavci i kao neophodan za veći broj investicija. Koja je vaša ocena ovog zakona?
Privredna komora Srbije, najveća asocijacija srpske privrede podržala je vladin Predlog izmena i dopuna Zakona o radu, kao značajan korak u stvaranju regulatornog okvira u oblasti radnih odnosa, prilagođenog savremenim uslovima poslovanja.
Verujem da će nova zakonska rešenja, ali ne sama za sebe, već zajedno sa drugim zakonima iz celovitog reformskog paketa, doprineti stvaranju predvidivog i podsticajnog ambijenta za poslovanje i investiranje u Srbiji: doneće veću pravnu sigurnost, jasnija pravila, više reda na tržištu rada, manje troškova i administriranja, i što je najvažnije, veće mogućnosti i lakše zapošljavanje, kroz standardne, ali i nove vidove zapošljavanja.
Umesto dosadašnjeg nefunkcionalnog i nefleksibilnog zakona, koji nije bio ni po meri radnika ni poslodavaca, ni domaće privrede ni stranih investitora, dobili smo moderniji zakon. U njega su istina, u ovom trenutku, ugrađena i kompromisna rešenja, ali je napravljen veliki pomak i dobra osnova za dalje unapređenje zakonodavstva u ovoj oblasti.
Koje su to još oblasti koje bi trebalo da se poprave kako bi imali veći broj stranih investicija, pa samim tim i francuskih?
Stav PKS je da se do predvidivog i podsticajnijeg ambijenta za poslovanje i investiranje, i stranog i domaćeg kapitala, ne može doći parcijalnim rešenjima. Potrebne su nam celovite reforme: od nove politike subvencija i državne pomoći – zamene neefikasnog sistema subvencioniranja privrede novim modelom državne pomoći u koji će biti ugrađena najbolja praksa zemalja EU, nove industrijske politike privlačenja investicija, preko reforme javnih preduzeća i rešavanje problema firmi u restrukturiranju – do reforme javnog sektora, penzionog sistema, tržišta rada i obrazovanja.
Važno je da politička volja za sprovođenje takvog reformskog paketa postoji, a niko više od privrede nema interes da se uslovi poslovanja unaprede. Osim izmena radnog zakonodavstva, Upravni odbor PKS na zasedanju polovinom jula, kao urgentne aktivnosti markirao je: donošenje i primenu sistemskog i celovitog programa mera za smanjenje sive ekonomije, sprovođenje konzistentne poreske reforme – koja će rezultirati poreskim zahvatanjima srazmernim snazi poreskog obveznika, smanjenje opterećenja na zarade i administrativnih troškova poreskog postupka i povećanje efikasnosti administracije, inspekcija, sudstva.
Strani investitori pri donošenju odluke o ulaganju u neku zemlju, cene i snagu domaće privrede – odnosno njenu sposobnost za partnerstva i uključivanje u lanac proizvodnje investitora, kao dobavljač robe i usluga. Zato je bitno i iznalaženje načina finansiranja restrukturisanja i podsticanja rasta od održivog pokrivanja obaveza do investiranja u razvoj, pokretanja novog biznisa, razvojnih projekata, održivog lokalnog ekonomskog razvoja.
Robna razmena Srbije i Francuske ide uzlaznom linijom. Da li očekujete napredak sveukupnih ekonomskih odnose dve zemlje u 2014. i 2015?
Francusko, kao deo tržišta Evropske unije sa 65 miliona potrošača, pruža velike mogućnosti našim izvoznicima. Predstavništvo PKS u Parizu aktivno podržava naše kompanije da izađu na ovo zahtevno i visoko konkurentno tržište i uspostave kontakte i poslovnu saradnju radi povećanja izvoza robe i usluga. Šansa je u izvozu tekstilnih proizvoda i obuće, proizvoda drvne industrije: od nameštaja od punog drveta do ekoloških kuća od drveta, automobila, svežeg i prerađenog voća, proizvoda poljoprivredno-prehrambene industrije i IKT. Dobre prilike leže i u povezivanju sa izuzetno jakom prehrambenom, metaloprerađivačkom, hemijskom i farmaceutskom industrijom Francuske, što bi nam otvorilo još jedan izvozni kanal – ka tržištu Severne Afrike.
Iako su u poslednje dve godine smanjena francuska direktna ulaganja u Srbiju, ohrabruje, ponovno interesovanje potencijalnih investitora koje se poklapa sa ovdašnjim investicionim planovima: u oblasti energetike, poljoprivrede, saobraćaja, naročito po modelu javno-privatnih partnerstava i koncesija, zaštite životne sredine, informaciono komunikacionih tehnologija. Poseban interes pokazuju za učešće u projektima putnih i železničkih Koridora 10 i 11, kao i za izgradnju metroa u Beogradu.
Osim dobrog iskustva već prisutnih investitora u Srbiji i unapređenja poslovnog ambijenta, podsticaj budućim investitorima sigurno je i Sporazum o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa državama članicama Carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana. Značajne mogućnosti leže i u 13 slobodnih zona u Srbiji, a šansa za investitore su i još neprivatizovana preduzeća i firme u restrukturisanju.
Foto: Željko Boldorac
