Ovako je govorio Bora Todorović
Bora Todorović, legenda srpskog glumišta, preminuo je danas nakon kraće bolesti. Igrao je u više od sto filmova, televizijskih ostvarenja i pozorišnih predstava.
Važio je za glumca koji nije igrao klasike, već ljude sa margine. Sve reči hvale i veličanja za uloge koje je odigrao nisu mu prijali, jer kako je navodio – skroman je čovek. Ipak, nagrade su mu godile. Dobitnik je i dve najznačajnije nagrade za životno delo, Pavle Vujisić na filmu i Dobričin prsten u pozorištu.
Gledajući svoju sestru Miru Stupicu i sam je postao glumac. “Inficirao sam se od nje, zavoleo sam pozorište”, istakao je jednom prilikom. Studije mašinstva napustio je i posvetio se studiranju glume. Bio je u klasi sa Ljubom Tadićem, Slobodanom Cicom Perovićem, Markom Todorovićem kod profesora Joza Laurenčića.
Pre par godina, povukao se iz glumačkog života, a kao njegova poslednja uloga u teatru biće zabeležena predstava po tekstu Dušana Kovačevića. ‘Lari Tompson, tragedija jedne mladosti’. Intervjue je davao retko, a evo odlomaka iz svega par koje je dao poslednjih godina.
Zašto je napustio glumu
“Ne mogu više. Dosta je. Ne da ne mogu fizički i mentalno nego mi je, pravo da vam kažem, malo dosadilo. Dugo sam u tom poslu i vidim da neki lijep život prolazi pored mene. Ima lijepog života i bez glume. Ovako sam samo fokusiran na to. A tu sam neki put zadovoljan, neki put nezadovoljan… A nije ni pristojno više, pravo da vam kažem. Dosta je bilo, i previše. Nemam neki naročit motiv.” – Dnevni avaz, decembar 2012.
Počeci na daskama koje život znače
“Slava nije došla odjednom, dugo sam vegetirao kao glumac početnik, nisam mogao da nađem svoje mesto koje mi pripada. Važna je i sreća i šansa koja odjednom iskrsne, ali treba je opravdati i ići dalje. To je kod mene trajalo šest ili sedam godina.” – Story, novembar 2010.
Najdraže uloge
“Ja nekako kažem da su mi dve uloge najdraže. Jedna je u Profesionalcu, a druga je u filmu Emira Kusturice Dom za vešanje. To je bio, zaista, studiozan posao. Tu sam ostvario uloge u kojima sam se najviše udaljio od sebe. Gledajući, sam sebe ne prepoznajem. A to se kod nas, u glumi i najviše cijeni, kada se glumac ne ponavalja, da stvarno uđe pod kožu neke druge ličnosti.” – Dnevni avaz, decembar 2012.
O svom sinu
„Nisam ga, uopšte, ničemu učio. Kada je počinjao da se bavi glumom samo sam mu dao podršku, zato što sam hteo da ga odvojim od muzike, misleći kao i svaki staromodni otac da se tu kriju neke opasnosti. Danas Srđan ima običaj da mi, kao savetodavcu, da scenario da pročitam, ali i ja njemu – savetujemo se uzajamno i to je jedina podrška.” – TV Novosti
Najveće mane
„Najveća mana mi je što sam impulsivan u ponašanju i razgovoru, a to mi se najčešće osveti.“ – Story, novembar 2010.
Kako je osvajao žene
“Osvajao sam žene jer sam bio lep i imao auto i stan” – 24sata Express, januar 2011.
O Holivudu
„Nisam imao želju da odem u Holivud, ali bih voleo da sam Amerikanac. Imao bih danas, ne jednu, nego dve jahte, da sam se naglumio tamo ovoliko koliko ovde. Ali, šta mogu? Ma, meni materijalno danas ne treba više. Nemam nikakvih želja u tom smislu. Ali želja drugih imam…Čovek bez želja je mrtav čovek.“ – Gracija, novembar 2011.
O sebi
“Ne znam da li sam flegmatičan, ali uspevam da se prilagođavam ljudima i situacijama, ne iz nekog konformizma, nego zato što sam fleksibilan i što mi ništa nije strano. Čini mi se da sam ostao isti, nepromenljiv, skroman. Najneprijatnije mi je kada mi neko kaže – Boro, legendo. To mi je isto kao da je rekao – kad ćeš `gore`, šta čekaš!” – TV Novosti
