Banke `vape` za dobrim klijentom
Prema izveštajima iz Kreditnog biroa, sve je manje novoodobrenih pozajmica, a otplata starih sve više kasni, što bi mogli da promene krediti za likvidnost i obrtna sredstva na koje država subvencioniše kamatu.
Zahteve za njih prima sve više banaka, a njihovu ekspanziju očekuju sredinom jula. O tome kako banke podstaći da odobravaju više zajmova preduzećima razgovaralo se i na Samitu ministara finansija i guvernera regiona u Bečićima.
Guverner Narodne banke Makedonije Dimitar Bogov kaže da su oslobodili plaćanja obavezne rezerve banke koje su kreditirale izvoznike. To je imalo efekta, ali ne koliko smo očekivali jer su se mnoge banke zbog opreznosti odrekle kreditne aktivnosti, rekao je Bogov.
Taj recept Srbija neće prepisati, kažu u Narodnoj banci. Verujemo u jedino što je moguće, da niskom i stabilnom inflacijom podstaknemo rast, kaže viceguverner NBS Veselin Pješčić i dodaje da bi sve ostalo donelo više štete nego koristi.
I bankari kažu da ih smanjenje obavezne rezerve ne bi podstaklo da budu šire ruke jer oni novca imaju, ali ne i dobrih klijenata.
Njima bi kredit uz subvenciju države dali i uz znatno nižu kamatu od 5,45 odsto koju je uslovila država. Ivica Smolić iz Komercijalne banke kaže da "vijaju" takve firme. Oko dobrog klijenta nema manje od tri banke. Takva je situacija u Srbiji poslednjih mesec dana, objašnjava Smolić.
Kriterijum koji je vlada uvela – četiri puta više kredita malim i srednjim preduzećima nego velikim preduzećima pravi je put za podsticanje segmenta koji nije imao dobar tretman do sada i, pre svega, ja bih podržao preduzeća koja su vezana za izvoz, ističe Zoran Vojinović iz Hyppo.
Sada, kažu, počinje test da li će privreda uspeti da iskoristi ponuđene subvencije i povuče planiranih milijardu i dvesta miliona evra kredita. Međutim, i to je, po oceni bankara, samo rešenje za kratak rok, a lakše i jeftinije pozajmice, obećavaju, davaće privredi kad joj bude bolje.
