Pasivnost ili neznanje srpskih finansijskih direktora
Vreme je da finansijski direktori u srpskim firmama izađu iz zone komfora i počnu da se bave strateškim planiranjem i upravljanjem rizicima, zaključak je prvog panela Konferencije finansijskih direktora u Aranđelovcu.
Na konferenciji koja traje do petka, konstatovano je da se uloga finansijskih direktora, naročito tokom krize promenila, da oni treba da preuzmu na sebe upravljanje rizicima i planiranje, ali da je veliko pitanje koliko su oni na to spremni.
Profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Katarina Ðulić, objasnila je da se finansijski direktori tako ponašaju zato što ne poznaju dovoljno biznis model kompanije, čime limitiraju sebe da postanu neko ko je spreman na odlučivanje.
"Tipičan srpski finansijski direktor u sektoru malih i srednjih preduzeća je računovođa koga vlasnik poznaje dugo vremena i kome on veruje, koji je u stanju da komunicira sa bankom, ali ne i da izađe sa kreativnim rešenjem", objasnila je Ðulić.
Ona je dodala da su finansijski direktori u razvijenim kompanijama često ljudi koji poseduju određeno tehničko znanje, ali koji nemaju kompletnu sliku o kompaniji i njenoj strategiji.
Šta kad firma preraste vlasnika?
"Kod nas se sve bazira na improvizaciji i sa ukorenjenim verovanjem da vlasnik sve zna, što je moglo da funkcioniše dok je tržište bilo nerazvijeno. Kada se firma razvije u veliku kompaniju, često se dešava da preraste vlasnika", rekla je ona.
Upravo to prerastanje vlasnika, a nepostojanje nikog dovoljno stručnog da usmerava rast firme, između ostalih je razlog propasti velikog broja srpskih firmi tokom krize.
Ona je zato navela kao ključno da se prepozna da su se u Srbiji vremena promenila i da finansijski direktori moraju da izađu iz svoje zone komfora i preuzmu odgovornost.
Finansijski direktor preduzeća Ibarske hidroelektrane Jelena Milenković, takođe se složila da se često dešava da kompanija preraste vlasnika koji ne ume da odgovori na novonastale izazove.
U Srbiji postoji grupa velikih preduzeća u kojoj su vlasnici nažalost istovremeno i generalni direktori, a ta funkcija bi trebalo da se odvoji, jer u jednom trenutku kompanija preraste vlasnika i on mora da upravljanje rizicima poveri stručnim ljudima, navela je ona.
U Srbiji se na finansijske direktore gleda kao na nekoga ko samo treba da obezbedi novac, a kog ne bi trebalo uključiti u planiranje, što je pogrešno. Oni trenutno nisu dovoljno snažni da bi mogli da utiču na formiranje strategije i planiranje, zaključila je ona.
