Martin Knapp: Nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju više od 25.000 radnika
Martin Knapp, direktor Nemačko-srpskog privrednog udruženja kaže da svi očekuju novi talas privatizacije u Srbiji, i najavljuje moguće učešće nemačkih kompanija.
Da li su privredni ambijent i nesređen pravosudni sistem glavni razlozi što nema više nemačkih investitora u Srbiji?
U Srbiji već ima veći broj investitora iz Nemačke. Procenjujemo da je 25.000 srpskih radnika zaposleno kod investitora iz Nemačke. Priznajem, da bi ih moglo biti i više. Ne smemo da zaboravimo, da se veliko premeštanje proizvodnje iz Nemačke u inostranstvo desilo 90-tih godina, kada Srbija nije dolazila u obzir. Naravno, i lokacija igra važnu ulogu. Pre svega, birokratija i nedovoljna pravna sigurnost se uvek spominju u tom kontekstu.
Takođe, nije od pomoći ako govorimo o velikom broju nemačkih preduzeća u Srbiji. Naime, ako Srbin sa nemačkim pasošem otvori kancelariju u svojoj staroj domovini u kojoj i sam radi, pojaviće se u statistici kao nemačko preduzeće. S druge strane, veliki nemački koncerni investirali su preko svojih bečkih ćerki firmi i pojavljuju se u statistici kao austrijski investitori.
Kakav je interes nemačkih kompanija za najavljene privatizacije Telekoma, EPS, Lutrije…kao i za kupovinu nekih drugih kompanija?
Svi očekuju novi talas privatizacije. Radi se o dve vrste preduzeća. Ona kao što su Telekom i EPS, koja postoje u svakoj zemlji u nekoj formi i uvek će postojati, kao i proizvodne i uslužne firme, koje su u državnom vlasništvu još od doba socijalizma i čija se privatizacija zadnjih deset godina stalno odlaže. Ako bi postojalo zainteresovanih s nemačke strane, bilo bi to za prvu kategoriju.
Da li su po vašem mišljenju koncesije, naročito kada je reč o infrastrukturi, dobro rešenje?
Ovde se prvenstveno radi o finansiranju. Ako država nema dovoljno novca za velike projekte infrastrukture, rado se okreće alternativnim modelima finansiranja. Prednost je da se projekti pre ostvaruju i da se budžet države ne opterećuje novim dugovanjima. Još jedna prednost je što za projekat plaćaju korisnici projekta, a ne poreski obveznici, koji u određenim okolnostima nemaju nikakve koristi od projekta, jer žive na drugom mestu.
Sigurnost nemačke privrede u velikoj meri počiva na takozvanim srednjim kompanijama. Srednja preduzeća nastaju od malih. Problem je isti kao u prirodi. Na svet dolazi veliki broj malih zečeva, ali samo mali broj će preživeti. Ali, na tek rođenom zečiću ne možemo da vidimo da li spada u one srećne koji će preživeti. Slično je sa malim preduzećima. Važno je, znači, da se pospeši osnivanje malih preduzeća, i to pre svega u onim branšama, u kojima postoji određena verovatnoća da se ta preduzeća jednog dana razviju u srednja. Nemačka strana podstiče ciljano osnivače i u Srbiji, preko programa HELP.
Bez obzira na političke odnose, Nemačka uvek ekonomski pomaže Srbiji. Krajem aprila imali smo priliku u Saveznom ministarstvu za ekonomsku saradnju u Bonu da razgovaramo o svim aspektima pomoći za Srbiju. Zaista postoji veliki broj aktivnosti od strane države, ali i sa privatne strane. Neki projekti za unapređenje civilnog društva nisu mi bili poznati. Nemačka pomoć pokušava uvek da investira celokupni novac koji stoji na raspolaganju u sam projekat. Kod ostalih se stiče utisak da za svaki dolar koji investiraju u projekat pomoći, potroše još jedan, kako bi to svuda objavili.
Kako rešiti problem nezaposlenosti mladih?
Ako govorimo o nezaposlenosti kod mladih, često se postavlja pitanje dualnog sistema školovanja, koji je poznat u Nemačkoj i Austriji. U međuvremenu je za to zainteresovan ceo svet, između ostalog zemlje kao što su Kina, Indija, SAD. Ubeđen sam da bi to bio dobar model i za Srbiju. Međutim, za to su potrebne privredne komore koje imaju solidnu finansijsku i institucionalnu osnovu. Dualni sistem školovanja se naime organizuje na samom preseku između privatno i državno organizovanog sektora, a taj presek čine komore. Tako da je tužno da je pre izvesnog vremena ukinuto zakonsko članstvo u komorama. Ali to se može korigovati.
