Samo nas ljubav može voditi: Sećanje na Svetlanu Velmar Janković
Juče je preminula Svetlana Velmar Janković. Bila je književnica koja je često inspiraciju tražila u prošlosti želeći da bolje razume vreme u kojem živi. Počinjala je posao rano ujutru dok se imaginacija još nije istrošila. Vredno je radila i napisala 18 knjiga, od toga pet romana: ’Ožiljak’, ’Lagum’, ’Bezdno’, ’Nigdina’ i ’Vostanije’. Iako je veći deo života bolovala, bila je zahvalna Stvoritelju za bogat život koji joj je dao.
U intervjuu za VIVA magazin iz avgusta 2011. pričala je o tome zašto je život lep i šta ju je kroz njega vodilo:
„Samo nas ljubav može voditi, nositi, podržati i održati u tegobama i surovostima, u iskušenjima kojima nas život izlaže. Ali voleti svim bićem, savladati sopstvenu sebičnost koja nas izaziva svakoga dana, nimalo nije lako, jer se sebičnost odlično prikriva mnogim maskama lažne nesebičnosti. Čovek je, kako su govorili stari Latini, uvek spremniji za laž maske, nego za grubo lice istine. Ali ljubav nas podstiče da postanemo bolji iako taj cilj nikako nije u modi, od kako je XX vek pokazao da su sile mržnje i zla svuda najjače. Stari pisci su poručivali da je, ipak, ljubav jača i od smrti, što ne valja da zaboravljamo, iako to redovno radimo.“
Smatrala je da smo narod koji brzo zaboravlja svoju istoriju, a kako nas je ona mogla naučiti kako da živimo danas. U intervju za Blic iz maja 2013. pričala je o vremenu i prilikama u kojima živimo:
„U oluji nevolja našli smo se i u XXI veku, izgleda sasvim nespremni, ali i iznureni patnjom u svim njenim vidovima. Već dugo živim, ali ne pamtim dane u kojima su bila toliko poljuljana osnovna etička merila kao u sadašnjem našem času – energija nade se iscrpljuje, snaga opstajanja se do daske srubljuje. Ne znamo kuda ćemo.
Moram da priznam, iako to nerado činim, ali deluje kao istina što se ne može poreći: društvene prilike su očajne, realnost je zamračena odsustvom nade, kulturna javnost je odumrla pa, ućutkana jadom, tone u bezglasnu baruštinu.“
