TEMA BROJA: Poslednji voz za Srbiju
Nakon izbora, a u iščekivanju nove Vlade, koja bi prema najnovijim napisima u medijima trebala da bude formirana do pravoslavnog Uskrsa ili najkasnije do 1. maja, BIZLife je odgovor na pitanje koji su ekonomski prioriteti novog Premijera potražio kod ekonomskih stručnjaka. Ekonomisti se mahom slažu oko prvih ekonomskih koraka, ističući neophodnost rešavanja budžetskog deficita i obaveznost sprovođenja davno najavljenih reformi.
Ekonomski prioriteti
Mihajlo Crnobrnja, profesor FEFA univerziteta, naglašava da se svi slažu da je pred budućom Vladom izuzetno težak posao da se nađu odgovarajuća rešenja za veoma komplikovanu ekonomsku situaciju. „Kad kažem svi, mislim na poziciju i opoziciju, na međunarodne ekonomske institucije, na strane i domaće eksperte. Situacija mnogo lični na onu u Grčkoj i Španiji, jer nas istovremeno ’napadaju’ i velika nezaposlenost, i veliki deficiti, odnosno, dugovi. Do sada, buduća Vlada nije jasno definisala svoje prioritete, osim ako slogani ’svom snagom protiv korupcije’ i ’svom snagom za posao’ nisu prioriteti.“
Sa profesorom Crnobrnjom se slaže i Dejan Šoškić profesor na Ekonomskom fakultetu i bivši guverner Narodne banke Srbije, koji ističe da je ključni problem u ovom trenutku negativni trend u kretanju budžetskog deficita i ukupnog duga, koji mogu da dovedu do bankrotstva zemlje. „Prioritet je odmah doneti jasan i konherentanplan ubrzanog svođenja budžetskog deficita na nizak nivo, kao i plan za dovođenje ukupnog duga zemlje u narednim godinama na nivo u skladu za Zakonom o budžetskom sistemu“, naglašava Šoškić.
Ovo bi po mišljenju profesora Šoškića trebao da bude samo prvi korak, a zatim slede godinama odlagana reforma, penzijskog sistema, državne administracije na svim nivoima, javnih preduzeća, zdravstva, obrazovanja….. dakle reforma javnog sektora. „Ozbiljna reforma treba da obezbedi: prvo da uspostavi sposobnost pravnog sistema zemlje da u kratkom roku i kompetentno štiti svojinu i ugovor. Drugo, da uspostavi mehanizam podsticanja malih i srednjih preduzeća u razmenljivom delu BDP-a, uglavnom poljoprivreda i industrija, odnosno, onih koja mogu da izvoze. Treće, da se izabere adekvatan režim monetarne politike za zemlju. Četvrto, da postavi jasnu strategiju i poveća investicije države u infrastrukturu i obrazovanje nacije. Peto, da pojednostavi zapošljavanje i fleksibilnost na tržištu rada“, ističe naš sagovornik.
Ceo članak pročitajte u novom broju BIZLife magazina
