Spekulacije da Krim stopira gradnju Južnog toka
Usled međusobnih sankcija između Zapada i Rusije zbog situacije na Krimu, može doći do usporavanja gradnje Južnog toka kroz Srbiju, a zbog svoje pozicije prema dvema stranama, Srbija može pretrpeti obostranu ekonomsku štetu, ocenili su analitičari pre dva dana na RTS-u .
Ovo je samo još jedna u nizu izjava nevernih Toma koji traže razlog da omalovaže jedan od najznačajnijih energetskih projekata ne samo za Srbiju nego za Evropu kojoj ruski gas treba mnogo više nego nama, jer je primera radi, cela industrijska zona Italije na ruskom gasu.
Krim, a još manje Ukrajina, ako je logike ne bi smeli da uspore, ili ospore planove ruskog gasnog giganta, jer Gazprom koji je većinski partner u celom poslu gradnje Južnog toka u ceo projekat i ulazi kako bi ubuduće izbegao bilo kakve probleme s Ukrajinom, kada je reč o isporuci gasa Evropi.
I dok s jedne strane oni koji su protivnici Južnog toka navode vodu na svoju vodenicu, što nije ni prvi ni poslednji put, dotle iz
Rusija potvrđuju da ih voe spekulacije mnogo ne brinu i očekuje od EU izmeni sopstvene propise kako bi omogućila sprovođenje ugovora o izgradnji Južnog toka, EU je krajem prošle godine saopštila da ugovori o izgradnji Južnog toka u Srbiji i nekim zemljama članicama nisu u skladu sa energetskim propisima Unije. Sudeći po izjavama ruskih zvaničnika, međutim, Rusija smatra da Južni tok kao međunarodni projekat ima pravo na izuzeća od propisa. Pored toga, stav Moskve je da novi energetski propisi EU nisu najsrećnije rešenje za razvoj tog sektora.
„Treći energetski paket nije najbolji izum EU. Pažljivo posmatrajući značajne energetske projekte u EU vidimo da su mnogi zasnovani na izuzećima od tog paketa propisa. Nije ni čudo. Specifičnost prekograničnih energetskih projekata je da se ne mogu zasnivati isključivo na domaćem zakonodavstvu EU", naveo je ambasador Rusije pri EU Vladimir Chizhov.
Rusija je prihvatila da ogranak gasovoda Severni tok u Nemačkoj OPAL, budući da je na teritoriji EU, bude podložan trećem energetskom paketu i trenutno razgovara o mogućnostima fleksibilne primene tih propisa. Južni tok je, međutim, druga priča, jer je reč o prekograničnom projektu, koji se sprovodi i na teritoriji Rusije, pa prelazi Crno more i zemlje koje nisu članice EU, poput Srbije.
Zbog toga je potreban poseban tretman, rekao je Chizhov, čiji stav je da je potrebno da Brisel predloži izmene i izuzeća propisa za Južni tok.
Zemlje članice EU su ovlastile komisiju da s Moskvom pregovara o usaglašavanju sporazuma, dok je stav Srbije da prvo EU i Rusija moraju da se dogovore o tome kakvi evropski propisi će važiti za Južni tok, a onda će to učiniti i manje učesnice tog projekta.
