Kad nema agronoma, dobar je i internet

Prosečan prinos po hektaru u Srbiji je iza onih koje ostvaruju farmeri na Zapadu, a kada bi taj odnos bio barem približan, prihod od agrara skočio bi na 10 milijardi evra. Kako je malo je zadruga, pa i agronoma, mlađi poljoprivrednici uče putem interneta.

Proizvodnjom hrane bavi se oko 630 hiljada domaćinstava. Najveći broj zemljoradnika nikada nije ugostio agronoma koji bi ga posavetovao. U republičkoj poljoprivrednoj službi zaposleno je samo 259 stručnjaka.

Kada se uporedimo sa povrtarima u Zapadnoj Evropi, dođe se do alarmantnog podatka da je prosečan prinos paprike po hektaru u Austriji 98 tona, u Mađarskoj 48, a kod nas osam tona po hektaru.

Prosečan prinos pšenice po hektaru kod nas ne prelazi četiri tone, a u Evropskoj uniji prosek je sedam tona. Kukuruz koji se najviše seje i izvozi, u Srbiji rodi pet tona po hektaru, dok farmeri na Zapadu proizvode gotovo dvostruko više.

Kada bi poljoprivrednici ostvarili barem približan prinos koji postižu farmeri u Zapadnoj Evropi, godišnji bruto prihod agrara od oko pet milijardi evra mogao bi da bude udvostručen.

Nije previše para potrebno da se kadrovski ojača poljoprivredna stručna služba, odnosno zaposle stručnjaci čija bi pomoć domaćinstvima mogla da se meri s onom koju dobijaju farmeri u Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj, Sloveniji…

Dobro je to što bar mlađi poljoprivrednici uče putem interneta. Aleksandar Milić iz Mladenovca već nekoliko godina proizvodi američku borovnicu sa potpunom zaštitom od suše i grada.

Bez interneta nama su oči zatvorene. Ovde u svakom momentu imamo najnovija saznanja u oblasti proizvodnje, takođe o cenama, kretanje cena, i tako dalje, kaže Milić.

Za one koji imaju pristup internetu i redovno ga koriste, iz Ministarstva poljoprivrede stiže dobra vest da će uskoro biti zaposleni stručnjaci koji će im nova saznanja prenositi "oči u oči".