Domaća roba na preko dve trećine rafova
U trgovinskim lancima u Srbiji udeo uvozne robe dostiže do 30 odsto i ta struktura se nije bitno promenila u odnosu na period od pre nekoliko godina, uprkos činjenici da su u međuvremenu za mnoge proizvode smanjene carinske barijere.
Istraživanja pokazuju i da se najviše uvoze neprehrambeni proizvodi, poput kućnih aparata, elektronskih uređaja, tekstila, posuđa i sezonskih artikala, i to iz susednih država, iz zemalja Evropske unije i Kine.
U vodećim maloprodajnim lancima, iako ne postoji precizno istraživanje, kažu da je na rafovima, odnos zastupljenosti u ukupnoj ponudi robe i dalje oko 70 prema 30 odsto u korist domaće robe i da neznatno oscilira.
U maloprodajnim objektima Rode ima oko 70 posto proizvoda domaćih proizvođača i naš cilj je da ponudu i dalje kontinuirano prilagođavamo potrebama potrošača, prema prodajnim objektima, kažu u Merkatoru S, u okviru kog posluje taj prodajni lanac.
U grčkom lancu Super Vero gotovo 80 odsto ukupnog asortimana čine domaći proizvodi, a preostalih 20 odsto se uvozi. Sličan udeo je i u Maxiju, Tempu, Univerexportu, Disu, Intereksu, Gomeksu…
Građani najčešće pazare proizvode koji inače "ulaze" u dnevnu potrošačku korpu. Najprodavaniji artikli su iz kategorije mesa i mesnih prerađevina, hleba i peciva, zatim mleka i mlečnih proizvoda, voća i povrća, vode i sokova…
U Srbiji je zbog niskog životnog standarda već godinama cena glavni orijentir. Dubina džepa presudno utiče na odluku o kupovini određenog proizvoda, kaže predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević.
Kvalitet naših proizvoda nije sporan, ali lojalnost kupaca na duže staze u uslovima besparice može da se obezbedi jedino većom konkurencijom i snižavanjem cena.
Raste učešće i privatnih trgovačkih marki u ponudi velikih supermarketa, jer nude znatno niže cene. Prometnici sve češće prodaju sopstvene robne marke, a takvi proizvodi su i do 20 odsto jeftiniji od standardne ponude.
