Četiri ekstremne taktike zapošljavanja
Kada bi neko gledao sa strane, u Srbiji bi mu se možda učinilo da je najekstremnija metoda zapošljavanja ona po stranačkoj pripadnosti. Nama je to sasvim normalno, ali kako objasniti neupućenom čoveku iz druge zemlje da je `nošenje podobne partijske knjižice u džepu` relavatnije od kvalifikacija koje kandidat ima?
Američke kompanije imaju različite strategije pri zapošljavanju koje možda ne insistiraju na specifičnoj političkoj pripadnosti ali svakako mogu delovati ekstremno onima koji traže posao. Direktor kompanije Zappos Tony Hseih, na primer, želeći da sačuva pozitivnu atmosferu na radnom mestu, nudi svakome koga zaposli 2000 dolara da napusti firmu nakon mesec dana ukoliko tu nije srećan. Ovo su četiri taktike zapošljavanja koje navodno funkcionišu:
Plemenski savet
U njujorškoj kompaniji SumAll koja se bavi poslovnom analitikom svi novo zaposleni su na probnom radu od 45 dana tokom kojih svako dobija radne zadatke koje će obavljati i mentora koji je tu da im pomogne. Organizovan je komitet od 35 zaposlenih koji glasanjem na kraju probnog perioda odlučuje da li će i koga primiti u radni odnos. Dovoljan je jedan negativan glas i kandidat odlazi kući. Procentualno 30 odsto kandidata ne prođe glasanje. Iz kompanije navode da ovaj plemenski pristup zastraši dosta kandidata, ali da se njegovi efekti ogledaju u uspehu primljenih kandidata, kao i u tome da je u zadnje dve godine samo jedna osoba napustila firmu.
Primanje odbijanjem
U kompaniji Staff.com koja se bavi prodajom, smatraju da svi zaposleni moraju da znaju da se nose sa odbijanjem, jer je to svakodnevica prodavca. Glavni test koji kandidati treba da prođu je odbijanje na konkursu. Nakon poziva u kom im je saopšteno da poslodavac nije zainteresovan za njih, njih oko 75 odsto mirno prihvati ovu informaciju ili krenu da se brane i raspravljaju i tako padnu na testu. Dok oko 25 odsto kandidata pokušaju da na neki način ubede poslodavca da su oni najbolji za taj posao. U tom procentu se nalaze budući zaposleni, prodavci koji mogu da podnesu odbijanje i nakon toga nastave da prodaju.
Reality Show spletkarenje
Kompaniji Nurse Next Door, koja pruža usluge u domaćinstvima, najviše znači, ne šta kandidati imaju da kažu o sebi, već šta imaju da kažu o drugim kandidatima. Firma organizuje grupne intervjue kako bi ubrzali proces zapošljenja, ali to nosi još jednu prednost. Nakon postavljanja uobičajenih pitanja za razgovor za posao, od kandidata se traži da predlože osobu koju bi oni zaposlili. Mnogi izaberu najslabijeg kandidata, što pokazuje da se plaše konkurencije umesto da ih ona podstiče.
Plaćamo za dobru preporuku
Firma za web dizajn The Nerdery, inače zapošljava oko 25 odsto novih ljudi preko internih preporuka. Prošle godine su otišli korak dalje, izdali su oglas preko koga su tražili od javnosti da preporuče osobe za posao, pritom nudeći pare za dobru preporuku. Kompanija je svakome čiji je kandidat pozvan na intervju platila 100 dolara, a onome čiji je kandidat primljen 400. Dobili su oko 700 preporuka i 900 kandidata koji su preporučili sami sebe. Na ovu kampanju potrošili su preko 30 hiljada dolara, a smatraju da se investicija isplatila kroz kvalitet ljudi koje su zaposlili.
