Širom sveta `služi` 20 hilljada srpskih ugostitelja
U ugostiteljstvu i turizmu su najmanja primanja u Srbiji, među ugostiteljima je najviše onih koji rade "na crno", a mnogi od njih sreću traže u inostranstvu gde ih, prema procenama, radi gotovo 20 hiljada.
Svaki drugi konobar u Srbiji radi na crno, a oni koji su prijavljeni ne zarađuju ni minimalac i, „Zahvaljujući“ ovim zvaničnim podacima, ne čudi što, gotovo 20.000 naših ljudi u svetu radi u ugostiteljstvu i turizmu.
Najniže plate su upravo u ugostiteljstvu i turizmu, 24.500 dinara, upola manje od proseka. Zanimljivo je da uprkos tome, najviše ljudi u toj oblasti radi na crno. Još je veći paradoks da Inspekciji rada konobari, od svih radnika, najmanje prijavljuju gazde.
Istina, ovde se ne uzimaju u obzir napojnice, koje su daleko zanemarljiva stavka, imajuć u vidu da konobari, putem bakšiša mogu da sakupe i još celu jednu platu, a neretko i više.
Na crno najčešće rade NK i građevinski radnici, kao i trgovci, konobari, šankeri i ostale delatnosti ugostiteljstva i turizma, kaže direktor Inspektorata za rad Dragoljub Peurača.
Rad na crno mora da se prijavi dok zaposleni radi, a ne tek kada ga gazda istera, jer inspektor mora da ih zatekne pri radu na crno i donese rešenje ili pokrene prekršajni postupak protiv poslodavca.
Uprkos tome što u Srbiji za konobare, kuvare i hotelijere nema dovoljno posla, sve više dece upisuje upravo ovakve stručne škole. Posle volontiranja ili prakse, većina konkuriše za rad u inostranstvu.
Naši ljudi rade na brodovima za krstarenje, u avio-kompanijama, hotelskim lancima i restoranima.
Još pre dve decenije pokrenuo se lanac kojim u Rusiju, SAD, Veliku Britaniju i Bliski istok, odlaze naši poslastičari, konobari, kuvari, pomoćno osoblje, animatori, sobarice, stjuardese, šankeri, perači sudova, čuvari plaža, čistači bazena, ali i menadžeri.
Radnici najčešće podnose prijave zato što rade „na crno“, a na drugom mestu je neredovna isplata. Zaposleni se žale i zato što im se menjaju ugovori o radu, a na četvrtom mestu je prekovremeni rad. Tek na petom mestu su prijave za neodgovarajuće uslove rada, dok se lična zaštita nalazi na poslednjem mestu.
