Organska hrana: Zemljište povoljno, a zarada trećinu veća od klasične
Zemljište Srbije je povoljno za organsku proizvodnju, ali bi svaki proizvođač trebalo da izvrši analizu svoje parcele kako bi imao ’čistu zemlju’, ali i čistu savest. Ovo je zaključak publikacije ’Potencijali Republike Srbije u pogledu kvaliteta zemljišta za organsku poljoprivrednu proizvodnju’, koju je pripremila Uprava za poljoprivredno zemljište, pišu Novosti.
Pod organskom poljoprivredom u Srbiji je oko 0,3 odsto ukupno obradivih površina, dok je u Evropi 24 odsto (najviše u Španiji i Italiji). U Vojvodini i Šumadiji ima najviše površina sa organskom proizvodnjom, ali ovaj vid poljoprivrede sve više je zastupljen u zapadnoj i južnoj Srbiji. Prema planovima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, pod organskom proizvodnjom do ove godine trebalo je da bude 50.000 hektara. Na duži rok planovi su ambiciozniji i računa se na čak 600.000 hektara.
Stručnjaci koje je okupila Uprava za poljoprirvedna zemljišta ispitali su kvalitet napuštenog zemljišta u pet oblasti koje bi bilo pogodno za organsku poljoprivredu.
„Najmanje napuštenog zemljišta je u Vojvodini,“ kaže za Novosti Zoran Knežević, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište. „U južnoj i jugoistočnoj Srbiji oko 22 odsto poljoprivrednog zemljišta se ne obrađuje. Na ovakvo stanje su najviše uticali ekonomski i demografski faktori.“
Svi koji žele da se bave organskom proizvodnjom, po stručnjacima, trebalo bi pre svega da uzmu uzorak zemljišta i utvrde kvalitet. Sledeći korak je odabir kulture koja će se uzgajati i preporuka oko đubrenja. Čest je slučaj da je zemlja kisela ili su u njoj prisutni teški metali. Arsen, nikl ili bakar često prelaze maksimalnu dozvoljenu količinu. Bakar je pogotovo prisutan na mestima nekadašnjih vinograda.
Veoma je važan i odabir i količina organskog đubriva, jer neadekvatnom upotrebom mogu da se zagade podzemne vode, reke i jezera. Važno je planirati gajenje povrća na istoj parceli u roku od tri godine. Stajnjak je idealan za kupus, papriku, paradajz, karfiol, tikvice, lubenice, ali druge godine treba gajiti luk, salatu, spanać ili šargarepu, a treće grašak, boraniju i bob.
Organska proizvodnja značajno popravlja plodnost zemljišta u odnosu na konvencionalnu i biodinamičku proizvodnju, a zarada od organskih proizvoda je za trećinu veća od klasičnih i duplo veća od GMO proizvoda.
