Tržište robe široke potrošnje u Srbiji vredi 70,6 milijardi dolara
Tržište Srbije je još uvek nedovoljno razvijeno, posebno kada se radi o velikim trgovinskim lancima i hipermarketima, ali to je tržište koje ima najveći potencijal u regionu.
Današnja vrednost domaćeg tržišta robe široke potrošnje je 70,6 milijardi dolara, a procenjuje se da će 2016. iznositi 105 milijardi dolara, dakle očekuje se rast od 50 odsto, istakao je Rasim Ljajić, ministar trgovine i telekomunikacija na BIZLife konferenciji 'FMCG sektor do 2020’.
Ljajić je istakao da su dramatične promene zahvatile sve na tržištu – velike trgovinske lance, proizvođače koji snabdevaju objekte i potrošače.
Trgovina je oblast koja se najbrže razvija od svih privrednih grana, posebno u poslednjih dvadesetak godina i zahvata sve učesnike na tržištu. Od trgovine bazirane na malim prodavnicama, transformisala se u oblik maloprodaje bazirane na velikim trgovinskim lancima, supermaketima i hipermarketima, naveo je Ljajić.
Promene se, dodao je, vide i u sektoru proizvođača koji snabdevaju maloprodajne objekte, kao i kod potrošača koji se sve više opredeljuju da kupuju robu na jednom mestu.
Ljajić je kazao da su ove promene neminovne, ali još u velikoj meri nisu zahvatile ovaj region.
Učešće malih radnji na tržištu
2003.
2011.
Srbija
72%
53%
Bugarska
62%
51%
Rumunija
58%
37%
Poljska
41%
19%
Hrvatska
40%
28%
Slovačka
36%
19%
Kada je reč o koncentraciji deset najvećih trgovaca na malo, on je iznosio 18 odsto 2003. godine i 40 odsto 2011 godine.
Ljajić je kazao da ekonomska kriza utiče na usporavanje ovog procesa. Evidentno je da u zemljama regiona maloprodaja beleži značajan pad, osim Hrvatske, koja beleži nešto manji rast prometa zbog turizma. Srbija je ostala na tri odsto, BiH na 8,7 odsto, a Slovenija beleži pad prometa od pet odsto.
Ministar trgovine i telekomunikacija naglasio je na BIZLife konferenciji da trgovina predstavlja opšti ekonomski i privredni pokazatelj stanja u zemlji. „Kod nas je kupovna moć mala, beleži se pad u periodu od 2007-2013. Najmanji potrošački račun je 2007. iznosio 500 dinara, a danas 365 dinara.“
Ljajić je kazao da se cene ne mogu administrativno urediti, već je za konkurenciju neophodan dolazak novih lanaca.
Ljajić je istakao da Srbija nema nijedan od deset najvećih trgovinskih lanaca i da je njihov dolazak potreban zbog povećanja konkurencije.
"Najverovatnije će doći LIDL koji je već kupio deset lokacija, ali je potrebno najmanje 15 da bi u jednom gradu počelo da radi. Vlada Srbije pomaže dobijanje dozvola, ali u nekim opštinama to ide teško", rekao je Ljajić.
Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je na regionalnoj BIZLife konferenciji da su trgovinske marže u Srbiji najveće u regionu zbog nedostatka
konkurencije. Prema njegovim rečima, 2011. godine trgovačke marže iznosile su 19,7 odsto, dok su u 2012. iznosile 21,9 odsto.
Ipak, Srbija postaje značajno potencijalno tržište za strane investitore, zaključio je Ljajić.
„Ono što mi pokušavamo da uradimo je da stvorimo zakonsku regulativu koja će ići u pravcu dalje liberalizacije. Već smo izmenilili Zakon o trgovini koji je u velikoj meri olakšao dolazak trgovinskih lanaca. Ono što je najvažnije je da izmenimo zakonsku regulativu za nove investitore. Do kraja godine donećemo novi Zakon o zaštiti potrošača, a početkom sledeće Zakon o oglašavanju“, istakao je ministar trgovine i telekomunikacija na regionalnoj konferenciji ’FMCG sektor do 2020’.
Foto: Beta
