Garancije privatnim firmama za kredite kod poslovnih banaka
Država ubuduće neće pomagati privatne kompanije direktno subvencijama, već će to raditi davanjem garancija za kredite kod poslovnih banka, najavio je danas savetnik ministra privrede Srbije Aleksandar Stevanović na okruglom stolu "Kamatna politika banaka u uslovima krize", koji je organizovala medijska kuća BIZLife.
On je rekao da je zaključeno da dosadašnji načina finasiranja kroz Fond za razvoj i subvencije za nova radna mesta koje je odobravala Agencija za strana ulaganja u promciju izvoza (SIEPA) "nije dobra praksa".
Kako je istakao, Fond za razvoj došao do 80 procenata teško naplativih kredita, dok kontrole subvencija koje su isle preko SIEPA nije bilo ili je, kako je rekao, "blago rečeno očajna".
Prema rečima Stevanovića, od 36 milijardi dinara sa kojima će u narednoj godini raspolagati Ministarstvo privrede, u Garantni fond je odvojeno 12 milijardi dinara za garancija privatnim firmama za kredite poslovnih banaka.
"Garancije će pokrivati 25 do 75 odsto rizika, što će bankama omogućiti da odobravaju niže kamate", reko je on, ističući da će tako država deliti rizik sa bankama.
Kako je dodao, njegovo duboko uverenje je da će poslovne banke pažljivije voditi računa kod obobravanja kredita privredi, nego što je to do sada radila država.
Bankarski stručnjaci danas su na okruglom stolu na različito ocenili uzroke visokih kamata na kredite u Srbiji – dok jedni smatraju da se radi o skupim izvorima za finansiranje kredita, drugi ocenjuju da je reč o visokim kamatnim maržama.
Generalni direktor Sektora za monetarne operacije u Narodnoj banci Srbije Branislav Zoroja naglasio je da najbolji doprinos koji centralna banka može da pruži snižavanju kamatnih stopa jeste obaranje inflacije i njena stabilizacija na nižem nivou.
To bi trebalo da doprinese padu premije rizika zemlje koja se uračunava u kamatnu stopu, rekao je Zoroja ističući da kamate koje banke nude, osim toga, zavise i od rizika svakog klijenta, valute kredita, segmenta tržišta koje kreditiraju.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković naveo je da istraživanja pokazuju da je, za razliku od uvreženog mišljenja da su osnovni uzrok za visoke kamate skupi izvori finansiranja, uzrok u stvari visoka kamatna marža.
On je naveo i da "povika" na bankare da uprkos krizi ostvaruju visoke profite nije tačna, jer se učešće profita u strukturi kamatne marže bitno smanjilo u odnosu na period pre finansijske krize.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ðorđe Ðukić ocenio je da su razlozi za visoke kamate visoka premija rizika uslovljena rejtingom zemlje, kratkoročni i skupi izvori finansiranja banaka, visoka obavezna rezerva na devizna sredstva.
On je naglasio da je jedan od ključnih problema za banke što nemaju "zdravu" klijentelu u korporativnom sektoru, i dodao da iznošenje podataka o prosečnom nivou prblematičnih kredita za ceo bankarski sektor nije pouzdano, jer pojedine banke imaju vro dobru zaštitu kroz visoke rezervacije.
Član Izvršnog odbora ProCredit banke Dejan Janjatović ocenio je da svođenje visine kamata na kamatne marže ne daje punu sliku i da je činjenica da je profit banaka u Srbiji znatno niži nego u regionu, i da je prinos na kapital 2008. godine bio 8,3 odsto, a polovinom ove godine 2,3 odsto.
Foto: BIZLife
