Prokletstvo srednjeg sloja
Jaz između bogatih i siromašnih u Srbiji je sve veći. Srednja klasa je ozbiljno uzdrmana krizom, ali će prva osetiti ekonomski napredak, ocenjuju pojedini sociolozi i ekonomisti.
Srbija je sve više socijalno raslojenije društvo, sa malim procentom ekstremno bogatih i sve više siromašnih. Duga tranzicija i ekonomska kriza tanjili su srednji sloj, pa ono što je tom staležu sedamdesetih bilo normalno, današnji srednji sloj ne može da priušti.
Prema istraživanju Ninamedije, 71 odsto ispitanika kaže da nijedan član njihove porodice prošle godine nije bio na letovanju, dok je tek pet odsto ispitanih odgovorilo da su letovala četiri člana njihove porodice. Kada je reč o zimovanju, odgovori su još više porazni. Naime, odgovor "četiri člana porodice" dalo je svega 0,06 odsto ispitanika, a "nijedan" njih 94 procenta.
Prema mišljenju ekonomista, srednjem sloju pripadaju ljudi koji imaju dvostruko veća primanja od republičkog proseka, u našem slučaju između 80 i 90.000 dinara.
Jovan Zubović sa Instituta ekonomskih nauka objašnjava da su nekada cene bile niže, pa je srednja klasa mogla mnogo više da ostvari od svojih primanja.
Danas, od prosečne profesorske plate od oko 70.000 dinara, teško je priuštiti letovanje od dve nedelje ili zimovanje od jedne nedelje, osim uzimanjem kredita, navodi Zubović.
Srednju klasu ne određuju samo primanja, već i uloga u društvu, objašnjavaju sociolozi, a Slobodan Cvejić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu smatra da društvo može da postigne političku i ekonomsku stabilnost kada ima najmanje između 20 i 25 odsto pripadnika srednje klase.
Problem je što kod nas ta klasa opada, jer se zatvaraju mnoga radna mesta, a nova se ne otvaraju, objašnjava Cvejić.
Ukoliko ta klasa ostane bez svoje ekonomske i političke moći, onda će svake promene u društvu biti teže izvesti, kaže Zubović.
Sociolozi i ekonomisti su saglasni da je srednja klasa ozbiljno uzdrmana krizom, ali će biti i prva koji će osetiti ekonomski napredak.
