Od oca nasleđujete velike uši, a od majke veliki nožni palac. I, šta još?
Majčini geni određuju koliko brzo se stari, velike uši nasleđuju se od oca, verovatnoća da se nasledi kovrdžava kosa od roditelja je čak 99%, a ukoliko ste vlasnik velikog nožnog palca ‘okrivite’ majku za to. Ništa nije slučajno. Sklonosti, talenti, izgled, zdravlje, sve se nasleđuje. Tačnije, genima se stiču predispozicije i mnogo je toga u vašim rukama – ako u porodici imate srčane bolesnike, ne znači da ćete i vi to biti ukoliko vodite uredan život.
Možda niste znali, ali mnogo je toga lošeg što možete od svojih predaka naslediti…
Alkoholizam. Nedavna istraživanja dokazala su da je verovatnoća da nasledite ovu bolest čak 50%. Što će reći, ako se krećete u društvu alkoholičara i živite boemskim životom, velike su šanse da ovaj gen ‘ispliva na površinu’. Zato, pamet u glavu.
Rak dojke. Uzrok karcinoma dojke je i dalje misterija, ali istraživanja su otkrila da su mutacije određenih gena, kao što su BRCA1 i BRCA2, uzrok nekih vrsta raka. Žene koje naslede ovu mutaciju obično obole u ranoj mladosti i najčešće im tumor zahvati obe dojke (svako ko ima genetsku predispoziciju treba da uradi genetsku analizu i utvrdi da li ima mutiran gen – prevencija je lek protiv malignih bolesti). Muškarci koji nose BRCA1 gen imaju povećan rizik od raka prostate, dok ih BRCA2 gen stavlja u rizičnu grupu za bolesti kao što su rak dojke ili pankreasa.
Daltonizam. Prisutniji je kod muškaraca nego kod žena, jer se geni za čepiće koji detektuju zeleni ili crveni deo spektra nalaze na X hromozomu (s obzirom na to da žene imaju dva X hromozoma, a muškarci samo jedan, jasno je zašto je učestaliji kod jačeg pola). Daltonizam može da se otkrije oko treće godine, kada deca uglavnom raspoznaju osnovne boje. Važan je u saobraćaju gde se primenjuje kolorna signalizacija (u Rumuniji čak 7% ljudi ne dobije dozvolu jer ne razlikuje boje).
Sklonost ka nasilju i kriminalu. Gen koji povećava agresivnost je otkriven. Ili, ako se neko od vaših predaka bavio poslovima sa ‘one strane zakona’, velika je veovatnoća da će i vas privući ovakvo poslovanje. Istraživači su dokazali i da je agresivno ponašanje koje se javlja kod dece sigurno nasleđeno. Interesantno je da geni ‘lopovluka’ igraju veću ulogu kod devojčica.
Gojaznost. Kalorični obroci i činjenica da je neko iz porodice debeljuca savršen su recept za gojaznost. Jedna naučna teorija sugeriše da isti geni pomoću kojih su ljudi nekada preživljavali glad sada rade suprotno – goje jer hrane ima u izobilju. Pokazalo se da su geni uzrok bolesti gojaznosti kao što su Bardet-Biedl sindrom i Prader-Willi.
Bolesti srca. Deca roditelja sa srčanim oboljenjima i bolestima krvnih sudova imaju ogromne predispozicije da jednog dana obole od istih. Osobe sa urođenom srčanom manom vrlo verovatno će imati decu sa istim zdravstvenim problemom.
Akne. Problemi sa kožom česta su pubertetska pojava, a kod nekih se zadrže i u kasnijim godinama. Ukoliko imate problem sa aknama, slobodno okrivite nekog od roditelja za to. Studije su pokazale da mnogi srednjškolci sa aknoznim licem imaju porodičnu genezu osetljive i problematične kože.
Netolerancija na laktozu. Kineska nenaklonost mleku dugo je smatrana za kulturološku razliku, dok naučnici 1960. nisu otkrili da se netolerancija na mleko javlja kod Azijata, Afroamerikanaca i južnih Evropljana. U poslednjih 10 hiljada godina genetska promena se razvila i dovela do toga da ljudi mogu da svare mleko, međutim ukoliko ste netoleranti na laktozu verovatno vaši dalji rođaci ovu namirnicu nisu imali na jelovniku.
Ćelavost. Uobičajena je kod muškaraca, ali naučnicima i dalje nije najjasnije zašto je to tako. Procenjuje se da ćelavost nastaje zbog abnormalnosti u nekoliko gena koji se nasleđuju od jednog ili oba roditelja. Ljudi koji boluju od alopecije (alopecie universalis – retka vrsta trajne ćelavosti) gube dlake po celom telu i nose defektne gene 'bez dlaka'. Mada, ova bolest za većinu naučnika ipak spada u grupu psihosomatskih oboljenja.
