6 lekcija Ide Prester o roditeljstvu: Deca nisu naši ROBOVI

22/09/2022 | 14:12

6 lekcija Ide Prester o roditeljstvu: Deca nisu naši ROBOVI

Za mnoge manje važne događaje i potrebe u našim životima idemo u školu, stičemo diplome i dodatno se edukujemo. Baš zato je neobično što na ovim prostorima vlada uverenje kako za jednu od najvažniju ulogu u životu – rađanje i vaspitanje dece – nikakva priprema ne treba.

No nikada nije na odmet poslušati savet nekog ko je prošao kroz situaciju kroz koju ste možda i vi prošli, ali ne vidite izlaz iz nje.

Pevačica Ida Prester dala nam je nekoliko lekcija iz sopstvenog primera, najpre kroz situaciju koju je doživela, a potom i kroz lekcije koje je ona naučila.

„Prekjuče sam se baš naljutila na Roka. To je treći put da mi ne donosi svoju opremu za fizičko da operem, podsećam ga svaki dan. Da stvar bude gora, izgleda da nema pojma gde se ona nalazi! Pogledao po klupi, ali je nema. On sleže ramenima i daje onaj blag odgovor bezbrižnog deteta iz francuskog dvorca – mora da je na Izgubljeno nađeno“, započinje svoju priču Ida.

View this post on Instagram

A post shared by Idaprester (@ida_prester)

Ona dodaje da je sinu očitala bukvicu, ali da je sudbina htela da dan posle toga ode na predavanje čuvene psihološkinje Shefali i to o svesnom roditeljstvu.

„Evo i vama par glavnih principa, jos dok mi je sveže, pa možda nekom pomogne ko upravo gubi živce s malim drečavcima“, šaljivo kaže Ida na svom Facebook nalogu.

Deca su ono što jesu

Deca nisu naši robovi, niti smo im mi šef. Svako ‘kenjanje’ iz pozicije ‘autoriteta’ i vikanje je neproduktivno i uništava nam odnos. Roko gubi poverenje u mene, biće ga strah da prizna greške i samo će se zatvoriti. A to mi je najgore
Deca su ono što jesu. Hajde da ne projektujemo svoje fantazije. Roko je divna, nežna duša, ali je povučen. Zanesen, kako kaže njegov učitelj. Nijedna moja reč ga neće ubrzati niti mu pomoći da se seti gde mu je telo.
Oslobodimo se ega. Deca nam ne čine ništa u inat, oni žive u trenutku, za sebe. Kada nas ne čuju zato što su u igri, kada razbiju tanjir ili izgube fizičku, kada se glupiraju i prave haos… Da to ne doživljavamo lično, jer to nema veze sa nama. Tada će prestati da nas nerviraju i mi ćemo reagovati mirno i prijateljski.
Za atmosferu smo odgovorni mi stariji, a ne deca. Roko je briznuo u plač i potpuno se blokirao jer sam igrala pogrešno. Sve ovo je moglo da se uradi mnogo bolje.
Sreća. Prestanimo da stalno teramo decu da budu srećna i zahvalna za ono što smo „skupo platili” ili „planirali”. Oni imaju pravo da svoju sreću traže na sasvim drugim mestima.
Naša deca nisu ni izuzetna ni genijalna. Naša deca su prosečna. Genijalaca je veoma mali, verovatno to nisu baš naša deca. Pomirimo se sa tim i volimo ih takve kakve jesu. Oni nisu poligon za naše neostvarene snove, niti su tu da nam ulepšaju život. Oni imaju svoj put, a mi im možemo samo pružiti ljubav i podršku.

Izvor: BIZLife

Foto: Privatna arhiva