Štednja nema efekata bez investicija
Za smanjenje budžetskog deficita i izlazak iz krize, neophodno je podići privredne aktivnosti kroz štednju i investicije, reformisati javni sektor. Vreme je da Srbija počne da troši onoliko koliko ima, tvrde ekonomisti.
Ekonomski analitičar Ivan Nikolić smatra da je za prevazilaženje postojećeg stanja u budžetu neophodno, pre svega, podizanje privredne aktivnosti kroz investicije i štednju, a potom i sistemska reforma ukupnog javnog sektora, čiji će efekti biti vidljivi na rok od pet do 10 godina.
Štednja bez investicija ne daje rezultat, to je izolovana mera koja nas vodi samo u još veći problem, ukazuje Nikolić. Balansiranje između investicija i štednje su mere koje će imati u kratkom ili srednjem roku pozitivan rezultat. Dobar prostor za uštede postoji u unapređenju efikasnosti državne administracije i reformi javnih preduzeća, jer se tako može uštedeti između 50 i 100 milijardi dinara.
Prema rečima ekonomiste Miladina Kovačevića, glavni problem je u nereformisanom javnom sektoru. Kovačević jeste za kontrolu zarada u javnom sektoru, ali smatra da penzije treba izostaviti iz te priče.
Profesor Ljubormir Madžar, pak, napominje da je došlo vreme da Srbija konačno počne da troši samo onoliko koliko ima.
Nažalost, iskustvo je pokazalo da kod smanjivanja državnih rashoda ne postoji nijedno rešenje koje neće da se "očeše" o plate i penzije, kaže Madžar. Preokret u ovoj dramatičnoj situaciji mogu da naprave preduzetnici kojima država treba da da podršku, osigura okruženje i poslovni ambijent jer sama ne može biti ni preduzetnik, ni investitor.
