Suficit u drvnoj industriji
Za prva tri meseca ove godine domaća drvna industrija je u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvarila suficit od 53 miliona dolara što daje nadu da će ona za više od 10 odsto premašiti prošlogodišnji suficit.
Drvna industrija Srbije ove godine očekuje spoljnotrgovinski suficit 10 odsto veći od prošlogodišnjeg koji je iznosio 115 miliona dolara, rečeno je agenciji Beta u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Procena se zasniva na rastu izvoza u Rusiju, kaže sekretar Udruženja PKS za šumarstvo i industrije za preradu drveta, celuloze i papira, Vladimir Burda i podseća na ugovor o slobodnoj trgovini Srbije s Carinskom unijom Rusije, Belorusije i Kazakstana.
Na to tržište se iz meseca u mesec izvozi sve više, rekao je Burda i istakao da se drvna industrija Srbije trudi da maksimalno iskoristi taj sporazum koji povećava konkurentnost srpskih proizvođača nameštaja za 15 do 20 odsto u odnosu na druge.
Po njegovim rečima, jedini način da se ozbiljno poveća prodaja u Rusiji je otvaranje tamošnjeg logističko-distributivnog centra za potrebe srpske privrede, što je najavljivala Vlada Srbije.
Burda je podsetio da je polovinu prošlogodišnjeg izvoza drvne industrije, koji je iznosio oko 400 miliona dolara, činila roba iz primarne prerada drveta, dok je ostatak bio nameštaj.
Rezana građa i nameštaj se izvozi u zemlje regiona, EU i Izrael, a nova tržišta su nam Kina i Japan.
Drvna industrija i industrija nameštaja imaju pesrspektivu za razvoj u Srbiji, a najveći dugogodišnji problemi su kursne razlike koje često odnose celokupnu zaradu, i manjak povoljnih kredita jer je to niskoakumulativna grana sa sporim godišnjim obrtnim kapitalom, rekao je on.
Burda je istakao da se iz godine u godinu smanjuju broj preduzeća i broj zaposlenih u drvnoj industriji Srbije, u koji j trenutno radi 21.000 zaposlenih.
Srbija ima 650 proizvođača nameštaja, uglavnom mikro i malih preduzeća, a najveće je Simpo, sa 4.500 ljudi.
