I Evropa traži način efikasnog oporezivanja korporacija

Istraga zbog Appleovog izbegavanja plaćanja poreza u SAD-u otvorila je sličnu diskusiju i u Evropi o njenim multinacionalnim kompanijama koje se na dovitljiv način snalaze kako bi izbegli plaćanje poreza kod kuće. Prema podacima Evropske komisije, zemlje EU gube oko milijardu evra godišnje zbog poreske evazije čemu najviše pridonose velike korporacije.

Većina kompanija svoj kapital seli po karipskim poreskim oazama, ali dobar deo i ne mora da ide tako daleko, pa je za evaziju dovoljno da odu u Belgiju, Irsku ili Holandiju. Sve više vlada zemalja Evropske unije više ne može da gleda odlazak kapitala iz njihovih zemalja kako bi se izbeglo plaćanje poreza i žele nešto da učine po tom pitanju, piše Spiegel Online.

Neplatišama poreza na ruku nikako ne ide recesija i sve tanji budžeti evropskih vlada koje traže način kako da dođu do svakog evra viška. Upravo zato će Herman Van Rompuy, predsednik Evropske komisije, kao jednu od glavnih tema na samitu koji će se održati sledeće nedelje u Briselu postaviti naplatu poreza. Većina lidera zemalja EU sada je svesna da zemlje EU moraju da koordiniraju svoje poreske politike i sarađuju mnogo uže nego što je to bio slučaj do sada. Evropljane je u poslednje vreme razbesnelo nekoliko slučajeva poznatih poreznih begunaca, poput predsednika fudbalskog kluba Bayern Ulija Hoenessa koji je svoje milione sakrio u Švajcarskoj, kao i glumca Gerarda Depardieua koji je kupio kuću u Belgiji i zatražio rusko državljanstvo kako bi izbegao plaćanje poreza u Francuskoj.

S druge strane, postoje snažni otpori zajedničkoj poreskoj politici. To je posebno bilo vidljivo i na sastanku ministara finansija EU prošlog utorka. Iako im je cilj bio da donesu plan o usklađivanju poreskih politika i kamata na porez na dohodak, tome su se snažno suprotstavili Luksemburg i Austrija koji žele sami da određuju poreska pitanja. Obe zemlje složile su se s pregovorima EU o poreskim sporazumima sa Švajcarskom, San Marinom, Andorom, Lihtenštajnom i Monakom, ali su i dalje nespremne da se odreknu sopstvenih pravila o bankarskoj tajni pa su automatski glasali protiv razmene podataka s drugim zemljama EU.