Burne reakcije povodom prezentovanja predloga novih zakona
Piše: Marijana Stanković, finansijska direktora LKV Centra
Javna rasprava povodom prezentovanja predloga novog Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji izazvala je burne reakcije, sporenja i saopštenja.
Nacrt zakona koji ima za cilj umanjenje troškova privredi daje podjednaku šansu svim udruženjima i pruža usaglašavanje za evropskim propisima. Svakako da ima mesta konstruktivnim kritikama. Ali, koji to zakon ne traži.
Predložene izmene pružaju liberalizaciju računovodstva sa što manjim uplivom države kako u odluke društava (koga će angažovati na poslovima računovodstva) tako i u oblike udruživanja i licenciranja računovođa. Nacrt zakona daje osnov za približavanje propisima Evropske unije na polju računovodstva i revizije i klasifikaciji i uporedivosti privrednih subjekata.
Akcenat je na smanjenju troškova privrede i povećanju odgovornosti uprave (vlasnika kapitala). Oni sada odlučuju kroz svoje opšte akte koji će stepen stručne spreme posedovati računovođa i kod kog udruženja će obavljati kontinuiranu edukaciju. Praktično, tržišna utakmica se uvodi i u ove usluge.
Koje novine ova dva nacrta donose?
– razdvajanje Zakona o računovodstvu i reviziji na dva odvojena zakona: Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji
– nova klasifikacija (razvrstavanje) pravnih lica na mikro, mala, srednja i velika
a) mikro – nova kategorija (broj zaposlenih 10, poslovni prihod do 700.000 eur, prosečna vrednost imovine do 350.000 eur)
b) mala – prelaze dva kriterijuma iz prethodnog stava, ali ne i više od 50 zaposlenih, ne prelaze poslovni prihod od 8.800.000 eur i nemaju vrednost poslovne imovine preko 4.400.000 eur
c) srednja – prelaze dva kriterijuma iz prethodnog stava, ali ne i više od 250 zaposlenih, poslovni prihod veći od 35.000.000 eur i nemaju vrednost poslovne imovine veću od 17.500.000 eur
d) velika – prelaze dva kriterijuma iz prethodnog stava
Pod vrednošću poslovne imovine smatra se aritmetička sredina vrednosti na početku i na kraju poslovne godine.
– puna primena MSFI samo za velika pravna lica
– skračena primena MSFI (MSFI za MSP) za mala i srednja pravna lica, takozvani mirkosegment
– mikro pravna lica i druga pravna lica (nedobitni i udruženja) primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za poslove finansija
– nema zakonske obaveze licenciranja i edukacije računovođa, na pravnom licu je da precizira znanja u smislu članstva u udruženju ili stepen stručne spreme, sve u skladu sa svojom ekonomskom snagom
– rok dostavljanja računovodstvene isprave na knjiženje je tri radna dana, a rok za knjiženje je pet radnih dana (do sada je rok bio tri i pet dana (kalendarskih))
– rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja Agenciji je 30. jun naredne godine
– rok za dostavljanje konsolidovanih godišnjih izveštaja Agenciji je 31. jul naredne godine
– sva pravna lica su dužna da, uz redovne i konsolidovane godišnje finansijske izveštaje dostave: odluku o usvajanju izveštaja, odluku o raspodeli dobiti odnosno pokriću gubitka (ukoliko je donešena odluka o raspodeli – pokriću)
– obveznici revizije redovnih i konsolidovanih finansijskih izveštaja su: velika i srednja pravna lica, javna društva u smislu zakona o tržištu kapitala nezavisno od veličine kao i svi čiji prihodi prelaze 4.400.000 eur
– formiranje Komore ovlašćenih revizora
– formiranje Odbora za javni nadzor pri Ministarstvu finansija
Prelaznim odredbama se postepeno ’izbacuje papir’ i uvodi elektronski potpis prilikom predaje završnih izveštaja.
Javnim nadzorom revizorskih usluga postiže se kontrola kvaliteta izveštavanja i praktično još jedna verifikacija revizorskog mišljenja.
Nacrt zakona kod nekih stvara bojazan da će se urušiti već sporan kvalitet računovodstvenih usluga i degradirati profesija računovođe. Savez računovođa i revizora Srbije i Unija poslodavaca Srbije kroz javno saopštenje kritikuju nacrte i daju svoj predlog Zakona o računovodstvu.
