Deset destinacija koje nestaju
Mnogobrojni faktori, kojima je u osnovi doprineo čovek, ugrožavaju neka od najlepših znamenitosti sveta. Deset svetskih destinacija u bližoj ili daljoj budućnosti nestaće sa lica zemlje. Posetite ih pre nego što bude kasno, a kako je upravo turizam razlog nestajanja pojedinih mesta, internet može biti pravo mesto da se 'prošetate' ovim delovima planete.
Ostvra Galapagosa dom su za više od 9.000 životinjskih vrsta. Iako je ovo jedna od destinacija 'koje morate videti', upravo turizam dovodi u pitanje opstanak ovog arhipelaga. Svake godine broj turista na ostrvima uvećava se za 12 odsto. Pre dve godine na ostvrima Galapagosa bilo je 272.000 poestilaca što dovodi do uništavanja ekosistema arhipelaga, a kada će i nestati, bar u obliku u kojem postoji danas, nije poznato.
Gotovo 80 odsto od 1.200 ostvra koje čline Maldive nalazi se svega jedan metar iznad nivoa mora. Procenjuje se da će za manje od 100 godina Maldivi potonuti zbog porasta nivoa mora. Još jedan problem sa kojim se Maldivi suočavaju je odumiranje korala, a do sada je izgubljeno 90 odsto koralnih sprudova.
Ugoržen je i Veliki koralni greben, najveći na svetu, koji se nalazi na severoistoku Australije. Greben koji se proteže na površini koju zajedno imaju Hoalndija, Švajcarska i Velika Britanija, ugrožavaju klimatske promene, zagađenje vode i povećanje kiselosti okeana. Procenjuje se da će jedini živi organizam koji je vidljiv iz svemira nestati za nešto manje od 100 godina.
Venecija tone već određeni niz godina, ali je povećanje nivoa mora situaciju učinilo nešto dramatičnijom. Procene su da će grad nestati za manje od sedam decenija. Broj poplava povećava se iz godine u godinu.Tako je tokom 2000 Trg Svetog Marka bio poplavljen više od 60 puta, dok je stotinjak godina ranije poznati trg bio poplavljen manje od 10 puta. Pored toga što tone, problem predstavljaju i turisti kojih je pre pet godina 40 puta više nego samih stanovnika Venecija.
Mrtvo more takođe se nalazi na spisku ugroženih destinacija. U poslednjih 40 godina smanjilo se za trećinu, a svake godine ovo jezero je pliće za oko 1,2 metara. Uzrok smanjenja Mrtvog mora je manja količina vode koja stiže iz reke Jordan, a procene su da će za manje od pola veka i potpuno nestati.
Usled povećanja temperature vazduha procene su da do 2050. godine sa Alpa u potpunosti mogu nestati lednici koji se formiraju iznad snežne granice.
Ukoliko se ništa ne učini četvrto najveće ostvro sveta nestaće za 35 godina zajedno sa jedinstvenim životinjskim svetom koji ga nastanjuje. Madagaskar, kao i lemure po kojima je poznat, ugrožava uništavanje šuma. Više od 80 odsto flore i faune Madagaskara ne može se naći nigde na svetu, a do sada je od prvobitnih više od 300.000 kvadratnih kilometara šuma ostalo nešto manje od 52.000 kvadratnih kilometara.
Do 2040. godine procenjuje se da će nestati i dve trećine šuma u basenu Konga. Na ovom prostoru se nalaze druga najveća pluća planete. Sve tropske šume zajedno proizvode oko 40 odsto kiseonika.
Glečeri i glacijalna jezera na prostoru američke savezne države Montane i kanadskih provincija usled golablnog zagrevanja mogu nestati za manje od 20 godina. Na više od 400.000 kvadratnih kilometara nacionalnog parka postoji više od 200 vodopada i 712 jezera koja su dom za 260 vrsta ptica, 1,132 različitih vrsta biljaka i 62 vrste sisara.
Svake godine Tadž Mahal poseti između tri i četiri miliona turista. Ali za manje od pet godina biće zatvoren za javnost. Pretnju predstavlja upravo masovni turizam i zagađenje vazduha koji uništavaju fasadu ove znamenitosti iz 17 veka.
