Slovačka skraćuje radno vreme?

Slovačka levičarska vlada Roberta Fica razmatra skraćenje radnog vremena po uzoru na zapadnu Evropu, u cilju stvaranja novih radnih mesta.

Kada bi se radno vreme u Slovačkoj, koje je sa 40,9 sati nedeljno među najdužim u celoj Evropskoj uniji, skratilo samo za sat vremena, to bi omogućilo otvaranje 30.000 novih radnih mesta.

Tako bar tvrde slovački sindikati, koji se po tome, prema dnevniku Pravda, slažu sa vladom Roberta Fica. Predsednik saveza sindikata Emil Mahina smatra da, kad bi sadašnji zaposleni radili jedan sat dnevno manje, firme bi za pokrivanje narudžbina morale da prime još radnika.

Mahina navodi primer Holandije koja u okviru Evropske unije ima najkraće radno vreme, u proseku 30,4 sata nedeljno, a stopu nezaposlenosti dugoročno ispod šest odsto i prosečnu mesečnu bruto platu 3.910 evra.

U Slovačkoj, koja sa prosečnim nedeljnim radnim vremenom od 40,9 sati, zajedno sa susednom Češkom deli drugo mesto u Uniji (na prvom je Grčka), i prosečnom platom od 793 evra, nezaposlenost se popela na 15 odsto. Idealno skraćenje radnog vremena bi bilo na 36 sati, da bi mogla da se doda jedna smena u kontinuiranom radu.

Dok taj deo plana sindikata ima logiku, nerealno izgleda zahtev sindikata, da se slovačkim radnicima skrati radno vreme, ali da im plate ostanu na prvobitnom nivou. To poslodavci u potpunosti odbacuju.

Ficova vlada varijantu "skraćenja" radnog vremena priprema za preduzeća koja zbog krize ne mogu da rade punim kapacitetom. Izgubljenu platu za jedan dan u sedimici, kada radnik ne bude radio, u pogođenim preduzećima treba da nadoknadi država. Na taj način slovačka država želi ove godine da sačuva 5.000 radnih mesta.

Primer za Slovačku je u tom pogledu Nemačka, koja je zahvaljujući skraćenom radnom vremenu i podršci nezaposlenih i fleksibilnijem socijalnom zakonodavstvu, postigla najnižu nezaposlenost u poslednjih 20 godina i stalno se drži ispod sedam odsto.

Odlučujuće je ipak to što ljudi sa kraćim radnim vremenom nisu u Nemačkoj dobijali punu platu.