Oproštaj dugova spas za evrozonu?

Nemačka, sada najjača ekonomija evrozone, početkom 50-ih godina prošlog veka nije bila u zavidnoj situaciji. Zemlja je bila jako zadužena, bez pristupa novcu  i pod velikim pritiskom. Njen dug je iznosio oko 30 milijardi maraka, a među onima koji su potraživali novac od Nemačke bilo je čak 70 zemalja. Bila je u sličnoj situaciji kao što je danas Grčka.

Ali, o štednji i otplati nitko nije razmišljao. Nemačkoj ekonomiji hitno je bio potreban svež kapital kako bi se oporavila. I počeli su pregovori. U leto 1952. godine nemački predstavnici stigli su u London. Britanci su zastupali stajalište da Nemačka može i mora da vrati sve dugove, dok su Amerikanci bili protiv toga.

A onda je stigla odluka – Londonskim sporazumom iz 1953. oprošteno joj je pola dugova i tako je krenulo ogromno poboljšanje. Druga polovina dugova bila je reprogramirana na dugoročnu otplatu.

"Bio je to temelj ekonomskog čuda", objasnio je novinar Deutsche Wellea. Naime, prema sporazumu time je postavljen kamen temeljac za Nemačku kao izvoznu silu jer je zemlja preostala dugovanja morala da vrati od novca koji je zaradila spoljnom trgovinom. Njene proizvode kupovali su oni kojima je bila dužna. Od 1953. do 1963. godine BDP Savezne Republike Nemačke je udvostručen, ekonomski rast bio je ogroman.

Joahim Kaiser iz inicijative erlassjahr.de, koja okuplja brojna udruženja i organizacije, a zalaže se za opraštanje dugova zemljama u razvoju, smatra kako bi se i Grčka mogla spasiti na isti način.