Američki bankari diriguju Evropom?
Ko vlada Evropom? Naizgled hipotetičko pitanje, bez pravog odgovora, dobilo je minulih dana na aktuelnosti.
Stručnjaci, ali i mediji ističu da je prekomerni, strogo gledano nedozvoljeni uticaj finansijskih lobija na politiku evropskih država – glavna tema rasprava o ekonomskoj budućnosti kontinenta.
Rasprave su podstakli naizgled nepovezani povodi. U Italiji se uoči izbora i posle njih nametnulo pitanje – može li nova italijanska vlada da ispuni obećanja o „otupljenju oštrice” opšte štednje koju je prethodna vlada zavela po preporuci međunarodnog finansijskog lobija?
Dve hiljade kilometara dalje od Rima, u Berlinu je izbila afera posle otkrića ekonomskog dnevnika Handelsblat da "sufleri” američke investicione banke Goldman Sachs zapravo "kroje” finansijsku politiku Nemačke, umesto da to čine vlada i nadležna ministarstva.
"Prema podacima iz kalendara poseta ministarstvu spoljnih poslova i vladi u Berlinu, proizlazi da je pedesetak termina posvećeno Kristofu Brandu, jednom od ključnih igrača u centrali Goldman Sachsa, svetskog lidera u investicionom bankarstvu”, izvestio je "Handelsblat” i dodao da je to dvostruko više od broja susreta vlade sa liderima vodećih nemačkih banaka.
U periodu od 2009. do 2012. godine Brand je 48 puta zakucao na vrata kabineta i nadležnih ministarstava u Berlinu, u proseku jednom mesečno, piše Politika.
Minhenski dnevnik „Deutsche Zeitung” dolio je ulje na vatru podatkom da je do poseta dolazilo uoči ključnih pregovora nemačke vlade sa prezaduženim ekonomijama EU i uoči ministarskih sastanaka i samita šefova država i vlada EU.
Ekart fon Kleden, državni sekretar u kabinetu nemačke kancelarke Angele Merkel, potvrdio je u razgovoru sa predstavnicima medija da je uz pomenutih 48 poseta imao 25 dodatnih sastanaka sa predstavnicima Goldmana Sachsa.
"Nemačka vlada sve odluke donosi samostalno. Ipak, sasvim je logično da je ona (vlada) u jeku ekonomske krize bila upućena na stručne savete vodećih bankara sveta, ne samo na stručnjake Goldmana Sachsa”, zaključio je on.
U komentaru bečkog dnevnika "Standard”, objavljenog pod naslovom "Rim neće moći da vlada bez Frankfurta”, istaknuto je da su nagađanja o sastavu i kursu buduće vlade, ipak, izlišna.
Avgusta 2011. godine su odlazeći šef ECB Žan-Klod Triše i njegov naslednik Mario Dragi saopštili u pismu tadašnjem šefu italijanske vlade Silviju Berluskoniju da Rim mora odmah da preduzme odlučne i odvažne korake, ne bi li do 2013. godine sanirao uzroke preteće ekonomske krize. Berluskoni je odbio saradnju i morao da napusti mesto premijera…
U ovom trenutku – dok se u Rimu lome koplja oko sastava i kursa buduće vlade – ECB je izdala saopštenje da je vlasnik 102,8 milijardi evra italijanskih državnih obveznica i da se neće ustručavati da ih iskoristi kao instrument koji bi pomogao novoj vladi u Rimu da uvidi šta je neophodno za ekonomski oporavak Italije”, zaključuje "Standard”.
Uzimajući pod lupu karijere nekolicine vodećih svetskih političara i bankara koji su ključni akteri u odlučivanju o merama za suzbijanje ekonomske krize – od šefa Evropske centralne banke Marija Dragija, donedavnog premijera italijanske tehnokratske vlade Marija Montija – dolazi se do zaključka da su vodeći ekonomisti Starog kontinenta, mahom, prošli kroz "školu” Goldmana Sachsa. Komentatori i analitičari neretko ističu da interese Goldman Sachsa na kontinentu zastupa Berlin, ali da „bič za neposlušne” drži Evropska centralna banka (ECB).
