Ekonomski analitičari: Vlada bi trebalo da kontroliše nivo regulisanih cena
Vlada Srbije trebalo bi da drži pod kontrolom nivo regulisanih cena, a ukoliko poljoprivredna godina bude uobičajena, očekuje se stabilizacija cena hrane i njihovog uticaja na ukupan rast potrosačkih cena, ocenili su u četvrtak domaći analitičari.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković navela je u pismu upućenom premijeru Ivici Dačiću da bi Vlada bez odlaganja trebalo da utvrdi i realizuje sistemske mere koje bi doprinele stabilizaciji tržišta i smanjenju nestabilnosti cena hrane. To je neophodno jer su aktuelni pritisci na inflaciju presudno uzrokovani nestabilnošću na tržištu hrane, navodi se u pismu objavljenom na sajtu NBS.
Izuzetno je važno i da vlada utvrdi srednjoročni okvir korekcija regulisanih cena, navela je guverner.
Ekonomski analitičar Ivan Nikolić je rekao da je jedna od „redovnih obaveza“ guvernera prilikom odstupanja inflacije od projektovanog cilja da obavesti premijera da je došlo do toga i predoči mu razloge.
„Šta vlada može da uradi? Njen doprinos treba da se ogleda u umerenom povećanju kontrolisanih cena“, kazao je Nikolić Tanjugu, istakavši da u tom smislu ne bi trebalo da bude nekih naprasnih odluka ili nedogovorenih odstupanja.
On je naveo da su i mere koje se tiču sistemskog regulisanja tržišta, odnosno borbe protiv monopolskih i oligopolskih struktura, koje loše deluju na rast cena, pre svega hrane, u nadležnosti vlade, nikako u nadležnosti NBS. Vlada, prema njegovim rečima, treba da se bori da tržiste efikasno funkcioniše što, kako je ocenio, nije bio slučaj u prethodnom periodu.
Nikolić je dodao da je potrebno uspostavi efikasniju politiku robnih rezervi i u slučaju da je poremećaja obezbedi interventni uvoz.
„Što se tiče kontrole javnih rashoda ova godina bi trebalo da bude mnogo povoljnija, nego prethodni period“, istakao je on.
Ekspert Privredne komore Srbije Vojislav Stanković rekao je je rast cena hrane od aprila do decembra 2012. godine iznosio 6,6 procenata.
„S obzirom na visoko učesće hrane u indeksu potrosačkih cena od 38,8 procenata, mišljenja smo da hrana nije dala neki veći doprinos s obzirom na pad poljoprivredne proizvodnje zbog suše od 17,5 procenata i zbog nešto veće tražnje od ponude, koja je tradicionalna zbog božicnih i novogodišnjih praznika u prvom kvartalu svake tekuće godine“, kazao je Stanković.
On je je istakao da svakako treba očekivati da će mere agrarne politike posebno uredbe, koje će biti usklađene sa zakonom o subvencijama u poljoprivredi i ruralnom razvoju, dati osnovu poljoprivrednicima za povećanje proizvodnje u ovoj godini.
„Ukoliko bude godina uobičajena, s stopom rasta od tri do četiri odsto, s obzirom na nižu bazu zbog pada poljoprivredne proizvodnje u prethodnoj godini zbog suše, treba očekivati stabilizaciju cene hrane i stabilnije učesće i rasta tih cena na ukupan rast potrosačkih cena“, naglasio je Stanković.
Međutim, prema njegovim rečima, zabrinjava nešto drugo – a to je rast regulisanih cena koje su pod kontrolom države, pre svega gasa, energenata i komunalnih usluga.
„Udeo ovih troškova u ceni hrane nije beznačajan i samo veća ponuda hrane može na neki način da amortizuje ovaj rast“, kazao je on.
Prema rečima Stankovića, u narednom periodu treba kontrolisati ovaj nivo regulisanih cena, dodajući da hrana neće biti od posebnog uticaja na rast potrošačkih cena, odnosno same inflacije.
Član fiskalnog saveta Vladimir Vučković izjavio je da regulisane cene imaju veliki uticaj na inflaciju i da bi precizan plan promene regilisanih cena doveo do boljeg upravljanja inflacijom. Na pitanje da li je realno očekivati da inflacija u Srbiji ove godine bude 5,5 posto kako je planirano, on je odgovorio da ovaj plan teško ostvariv.
„Prve projekcije pokazuju da bi inflacija u 2013. godini mogla da bude iznad ovog plana, ali u svakom slučaju znatno niža nego 2012. godini“, ocenio je Vučković.
