Srpski živinari „tove“ gubitke umesto pilića

Proizvodnja živinskog mesa u Srbiji opada, a uvoz raste, pa često u zemlju stiže i meso sumnjivog kvaliteta, upozorili su članovi Grupacije proizvođača živinskog mesa i jaja u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Živinarska proizvodnja u okolnim zemljama ima znatnu podršku države, što nije slučaj u Srbiji, pa naši proizvođači u tovu imaju gubitke i smanjuje se broj proizvedene i tržištu isporučene živine, istaknuto je na skupu u PKS.

Pošto se ova proizvodnja nije našla ni u budućem zakonu o podsticajima u poljoprivredi, članovi te grupacije odlučili su da Odboru za poljoprivredu Skupštine Srbije, preko nadležnih instititucija, upute amandmane na budući zakon.

Živinarstvo Srbije nalazi se u izuzetno teškoj situaciji – dok potrošnja ovog mesa i jaja u vreme krize raste, njegova potrošnja u Srbiji opada. Proizvodnja je stigla na nivo govedarske proizvodnje, a to je oko 100.000 tona mesa godišnje.

Naši proizvođači umesto živine, „tove“ gubitke i nisu konkurentni, a zbog toga se smanjuje i proizvodnja živinskog mesa u zemlji, kazao je predsednik Grupacije proizvođača živinskog mesa i jaja PKS Miroslav Blagojević.

„Istovremeno, ne možemo ni da izvozimo u zemlje u okruženju, a ima problema i za drugi izvoz, jer on nije moguć preko teritorije zemalja članica EU“, dodao je Blagojević.

Ova vrsta proizvoda može biti otpremljena u svet jedino brodom i avionom, podsetio je Blagojević, ukazujući da ako se jaja i živinsko mesu šalju avionom, cena transporta je identična vrednosti robe i u tom slučaju srpski proizvođači nisu konkuretni.

Prema njegovim rečima, nedovoljna briga o proizvodnji jaja i živinskog mesa u Srbiji dovela je do toga da mi sad jaja, meso i prerađevine, moramo da uvozimo iz Bosne i Hercegovine i Makedonije. Primera radi, prerađevine kupujemo od Makedonije koja ih iz domaće proizvodnje nema dovoljno ni za sebe, a „to je meso lošeg kvaliteta, jer se u njega ugrađuje uvozno meso iz Brazila“, tvrdi Blagojević.

„Živina je tamo hranjena sojom koja je genetski modifikovani organizam. Zbog toga je to meso i znatno jeftinije, kada stigne ovde, od našeg domaćeg. Dakle, uvozimo, kupujemo i trošimo meso sumnjivog kvaliteta, jer su pilići u Brazilu čije meso stiže ovde hranjeni GM sojom“, naveo je Blagojević.

Na skupu u PKS je iznet podatak da je u Srbiju u toku prošle godine uvezeno više od 1,1 miliona komada jednodnevnih pilića i značajne količine mesa. Dakle, umesto izvoznika ovih artikala Srbija je zbog zapostavljene grane, došla u situaciju da bude uvoznik. Iako se ova grana može veoma brzo obnoviti, nama i dalje sledi uvoz ovog mesa, prerađevina i jaja, ocenili su učesnici.

Na skupu je razmatrana i primena prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, pa je rečeno da svi naši propisi još uvek nisu usklađeni sa propisima EU, a kako bi bili konkurentni sa proizvođačima iz zemalja iz kojih se uvozi ovo meso i prerađevine, potrebno je da se zadrže carine.

Nenad Terzić iz Ministarstva poljoprivede je ukazao na dvostruko veći agrarni budžet u ovoj u odnosu na prethodnu godinu, ali i na nedostatak novca za sve ugrožene delatnosti. On je istakao da shvata probleme ove grane.

Savetnik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS Nenad Budimović je istakao da je ova grupacija uputila niz predloga za budući zakon o podsticajima, ali da „ništa nije našlo svoje mesto u predlogu koji je stigao u Skupštinu Srbije“, saopšteno je iz PKS.