Svetska banka: Hrana u Crnoj Gori skupa i naredne godine
Crna Gora, koja je tokom prošle krize povećala budžet usmeren na socijalnu pomoć, trebalo bi da reši nedostatak fleksibilnosti u tom programu, kako bi se bolje pripremila za eventualne nove udare cena hrane, preporuka je Svetske banke u Redovnom ekonomskom izveštaju za jugoistočnu Evropu.
Prema globalnim prognozama, cene hrane će pasti sa maksimuma iz ove godine, ali će u narednoj godini biti znatno iznad nivoa cena iz 2010.
Stručnjaci Svetske banke dali su i konkretne preporuke za Crnu Goru, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Makedoniju i Srbiju, kako bi se bolje pripremili za krizu.
„S obzirom da se prognozira da će cene hrane ostati visoke u čitavoj narednoj godini, potrebno je razmotriti koliko bi zemlje mogle biti spremne da se nose sa visokim i veoma kolebljivim cenama hrane u svetu i pozabaviti se njihovim mogućim uticajima na siromašna i ugrožena domaćinstva“, navodi se u izveštaju.
Dalje se navodi da su od oktobra prošle godine do istog meseca ove nominalne cene hrane porasle oko tri odsto u Albaniji, BiH i na Kosovu, 5,9 odsto u Makedoniji, 6,8 odsto u Crnoj Gori i 17 odsto u Srbiji.
Ističu da ne bi bilo mudro potcenjivati osetljivost regiona na povećanje cena na međunarodnom nivou, iz razloga što su sve zemlje u regionu, osim Srbije, neto uvoznice žita, a Crna Gora, koja je ekstreman primer, kako su podsetili, oslanja se na uvoz da bi pokrila praktično svu svoju potrošnju žitarica.
„Prelivanje sa svetskih na lokalne cene tokom poslednje dve godine i dalje je ostalo nisko kod većine zemalja Jugoistočne Evrope, sa izuzetkom Kosova i Srbije, gde se na domaće cene prenelo više od 50 odsto povećanja svetskih cena hrane“, istakli su eksperti SB, uz sugestiju da bi trebalo da se objedini kontinuirano jačanje kapaciteta sistema socijalne zaštite da bi se odgovorilo na krize, kao i poljoprivrednih programa usmerenih na omogućavanje odgovora u pogledu snabdevanja.
Konstatuju i da su delovi programa zaštite većine zemalja JIE relativno dobro usmereni, ali se može proširiti obuhvat ili iznos kako bi se smanjile posledice udara cena hrane. Neki od prioriteta trebalo bi da budu integrisanje naknada za energiju i komunalnih i stambenih subvencija u jedinstven program stalnih korisnika socijalne pomoći, što se, kako su naglasili, posebno odnosi na Crnu Goru, BiH i Srbiju.
