Institut „Batut“: Država da doda trećinu budžeta
Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović iskritikovala je najbitnije zdravstvene institucije. Prema njenoj oceni Ministarstvo zdravlja, Republički fond zdravstvenog osiguranja i Institut za javno zdravlje Srbije poprilično su izmešali nadležnosti i ne rade u skladu sa zakonom. Nezadovoljna što „Batut“ na tržištu juri zaradu, ministarka je najavila da će ovaj institut morati da se vrati obavezama koje mu je država poverila i da bude budžetska institucija. Ako se ostvari njen plan, država će morati da „odreši kesu“ i godišnje doda 70-80 miliona dinara za rad „Batuta“. To je gotovo trećina ukupnog budžeta koju Institut sada sam zarađuje.
Struktura prihoda Instituta „Batut“ trenutno izgleda ovako: 44,24 odsto novca dobija od Ministarstva zdravlja, 27, 65 od RFZO, dok 28,11 odsto prihoda ostvaruje sam.
Za prvih 11 meseci ove godine „Batut“ je od Ministarstva zdravlja dobio 113.638.279, a od RFZO 71.040.432 dinara ili 1,2 miliona manje nego što je sam zaradio.
– „Batut“, zbog toga što je godinama na tržištu, odavno ne radi kvalitetno svoj posao. Ne bave se uvidom u sve one parametre koji znače snimanje zdravstvenog stanja i uvođenje određenih programa – kaže ministarka Đukić Dejanović.
U Institutu, međutim, tvrde da više rade za državu, nego što zarađuju. Tako su prošle godine pacijentima bez uputa, ili na lični zahtev, naplatili 4.984 usluge, dok su za RFZO pružili 349.359. U prvoj polovini ove godine naplaćena je 1.781 usluga, a onih koje finasira RFZO je bilo 138.382.
– Ove godine „Batut“ je prihodovao 72.202.944,49 dinara – kaže za „Novosti“ direktor Instituta dr Tanja Knežević. – Prošle godine prihod je bio 78 miliona dinara, a 2010. više od 84 miliona dinara.
Ministarka zdravlja, međutim, smatra da bi „Batut“, uz redovnu evidenciju o stanju zdravlja nacije i kapacitetima zdravstva, zapravo trebalo da pravi programe razvoja zdravstvene politike. A RFZO bi, umesto što donosi odluke, samo trebalo da raspodeljuje novac iz zdravstvene kase.
Doktor Tanja Knežević tvrdi da najveći deo posla koji se od njega očekuje „Batut“ i sada radi: daje smernice za kreiranje zdravstvene politike i sprovodi nezavisna istraživanja o problemima javnog zdravlja.
Još nije urađeno sve što je potrebno da bi se važni podaci iz više od 260 zdravstvenih ustanova evidentirali u „Batutu“. U većini zdravstvenih ustanova u toku je uvođenje informacionih sistema koji bi trebalo da omoguće prikupljanje i dostupnost podataka u elektronskoj formi.
