Ekonomske štete zbog zaraženog kukuruza tek treba utvrditi

Sekretar Udruženja poljoprivrede pri Privrednoj komori Vojvodine Ðorđe Bugarin izjavio je da su ekonomske štete zbog zaraženog kukuruza verovatno velike ali je napomenuo da bi s velikom rezervom trebalo prihvatiti informacije o tome da je aflatoksinom obuhvaćeno oko 30 odsto novog roda.

Štetne posledice nastale su pre svega zbog toga što je toksičan kukuruz pronađen u jednom vozilu upućenom u Italiju, članicu EU, što je automatski stvorilo alarmantnu situaciju, rekao je Bugarin Tanjugu, napominjući da se šteta već oseća i na domaćem tržištu.

Cena kukuruzu pala je za dva do tri dinara po kilogramu odnosno sedam do deset odsto u poslednjih nekoliko dana, rekao je on i dodao da kukuruza novog roda sad nema mnogo u ponudi a biće ga znatno više tek na proleće, kada krenu isporuke od individualnih poljoprivrednika.

Poslednjih nekoliko dana objavljeni su „kontradiktorni podaci“ o tome da je tim plesnima zahvaćeno od 30 do čak 70 procenata kukuruza, rekao je Bugarin napominjući da se to odnosi pre svega na kukuruz koji se nalazi u silosima.

Seljaci uglavnom ručno utovaraju kukuruz u čardake, odnosno koševe, tako da se odmah posle berbe odvajaju plesnjivi klipovi od zdravih, istakao je Bugarin i napomenuo da se i to zrno koje nije dobro može u određenim količinama mešati sa ispravnim i bez problema koristiti za ishranu preživara.

Direktor poslovnog udruženja „Žitovojvodina“ Sima Matić rekao je Tanjugu da štetu od zaraženog kukuruza mikotoksinima tek treba precizno utvrditi, pogotovo što je to naša značajna izvozna roba.

„U godini u kojoj je zbog velike suše rod kukuruza znatno umanjen, dodatna nevolja je zastoj u izvozu te žitarice na tržište EU, jer su Italijani otkrili aflatoksin u pošiljci našeg kukuruza“, rekao je Matić napominjući da će prodaja te robe na inostranom tržištu sad zavisiti pre svega od stranog partnera.

On je naglasio da nam je ova situacija nova opomena da moramo u toj oblasti, „kao država da budemo mnogo ozbiljniji i organizovaniji“, da nam se dogodine tako nešto ne bi ponovilo.

Potrebno je sad precizno utvrditi kolika nam je ukupna količina zdravog kukuruza, iako je to trebalo da bude urađeno još na njivi, čim je obavljena berba, istakao je Matić i dodao da mi, nažalost, za tako nešto nemamo ni novca niti smo organizovani kako valja.

Matić smatra da bi pokrajinskim organima i institucijama trebalo poveriti brigu o proizvodnji i plasmanu kukuruza, jer se 90 odsto ukupnih viškova te žitarice izvozi iz Vojvodine.

„Žitovojvodina“ je udruženje koje okuplja sve industrijske mlinove u Srbiji a ima i članice koje se bave izvozom žitarica, kao i članice iz Crne Gore i Makedonije.