Prevaranti su sve lukaviji, a nastavku možete pročitati kojim se sve trikovima služe kako bi se domogli vaših ličnih i poverljivih podataka te vas na kraju, moguće, i poprilično finansijski oštetili.

Godišnje nekoliko stotina, pa i hiljada potrošača u Srbiji nasedne na takozvani phishing – lažne poruke banaka putem kojih prevaranti prikupljaju podatke kao što su OIB, PIN ili IBAN, i to uglavnom iz razloga što nisu bili dovoljno pažljivi niti su pre slanja podataka proverili ko im se tačno i zašto obraća.

Prevara, banka, novac (Freepik)

Za prepoznati da je u pitanju phishing nije potrebno previše vremena – u nastavku možete saznati koje greške prevaranti najčešće čine kad vas kontaktiraju, kako možete razlikovati autentičnu od lažne poruke banke, koje su najčešće greške u lažnim mailovima i kako se možete odbraniti od ovakvih vrsta prevara.

Pet pravila uz pomoć kojih ćete sigurniji biti i vi i vaš bankovni račun, i koji će vam pomoći da noću malo bolje spavate:

• Ako je to prvi put da vam se banka obratila porukom, velika je šansa da ste žrtva prevare, jer se banke samoinicijalno retko javljaju klijentima na taj način
• Drugi alarm jeste ukoliko vam u poruci traže lične podatke – banka to nikada neće učiniti putem SMS-a ili maila, niti će vas navoditi da resetujete aplikaciju
• Proverite ima li u poruci ili mailu gramatičkih grešaka – to je glavni alarm da ste potencijalna žrtva prevare
• Budite sumnjičavi i ako poruka sugeriše hitnost – prevaranti obično igraju na kartu panike i nadaju se da ćete u žurbi napraviti grešku
• Ako se u poruci nalazi bilo kakav link, proverite koliko se on razlikuje od domena vaše banke, te ukoliko ima razlika ignorišite ga

I za kraj, nekada je sigurnije držati se one stare da je bolje čekati u redu u banci nego u policiji.

Sajber napadi sve učestaliji, ko je NAJUGROŽENIJI i kako se zaštititi