5 koraka za „HAKOVANJE“ mozga koji garantuju efikasnost i uspeh
Hakovanje mozga (brain hacking) je primena tehnika i/ili tehnologija za uticaj na mentalno stanje pojedinca, kognitivne procese ili nivo funkcije. Takve napore pojedinac može namerno primeniti kao sredstvo za lični razvoj ili poslodavac kao deo inicijativa za dobrobit i produktivnost zaposlenih.
Kao pristup ličnom razvoju, hakovanje mozga nastoji da poboljša kognitivne funkcije i optimizuje efikasnost i sreću.
Kada je u pitanju „hakovanje mozga„, niko ne razume kako da iskoristite sve svoje moći bolje od neuronaučnika. Kada je vaš posao da naučite druge kako da postignu vrhunske performanse mozga, onda uzimate svo to znanje i primenjujete ga u svoj život.
Mozak (Pixabay)
Takav je slučaj sa neuronaučnicom Tarom Svart, doktorom medicine, koja kaže da primenjuje nekoliko hakova za mozak svakog dana kako bi smanjila stres, poboljšala svoje raspoloženje i pomogla sebi da postigne svoje ciljeve.
U nastavku vam donosimo priču o tome šta su hakovi za mozak i kako da ih realizujete.
1. Vežbajte duboko disanje
Nakon buđenja, prva stvar koju dr Svart uradi je da duboko udahne 10-20 puta. Fokusira se na oslobađanje bilo kakve mišićne napetosti u svom telu, što pomaže u pomeranju zaglavljene energije i otvara je da bude prilagodljivija tokom dana kako bi ostvarila svoje ciljeve.
Razlog, objašnjava ona, je zato što duboko disanje podržava neuroplastičnost, što je sposobnost našeg mozga da bude fleksibilan i uči i raste tokom života.
„Neuroplastičnost nam daje moć da promenimo svoj mozak – i, stoga, ponovo osmislimo svoj život u bilo kom uzrastu, bilo kojoj fazi ili bilo kom načinu razmišljanja“, kaže ona.
Na primer, ako postoji navika koju želite da napustite ili cilj koji želite da postignete, neuroplastičnost je ono što nam omogućava da napravimo te promene umesto da ostanemo zaglavljeni u našim starim obrascima ili načinima razmišljanja.
Disanje (Unsplash)
„Pažljivo disanje takođe može da smanji veličinu amigdale, što promoviše efekte smanjenja stresa. Amigdala je deo mozga koji detektuje da li ste u opasnosti i aktivira odgovor na borbu ili bekstvo “, rekla je sertifikovana nastavnica disanja Ana Lilija. „Kada vežbate dijafragmatično disanje, aktivirate svoj parasimpatički nervni sistem i prelazite u režim ‘odmor i varenje’, što pomaže u snižavanju krvnog pritiska i nivoa kortizola.“
2. Vizuelizirajte svoje ciljeve
Ako već nemate tablu za viziju, ili kako ih dr Svart naziva, „akcione table“, odvojite malo vremena da je napravite.
„Akciona tabla je kolaž, napravljen ručno ili digitalno, sa bukvalnim ili metaforičkim prikazima onoga što želimo u životu“, kaže ona. Kao deo svoje svakodnevne prakse, ona koristi svoju akcionu tablu, koju drži pored svog kreveta, da vizualizuje da su slike na tabli već istinite.
Međutim, to je više od samo vizualizacije. Ključ je da angažujete telo i osetite kakav je osećaj da te želje budu stvarne svim vašim čulima. „Svakodnevno gledanje ovih slika, vizualizacija da su istinite, doživljavanje kakav je to osećaj i zahvalnost za to pokreće mozak da primeti i shvati prilike u stvarnom svetu da bi se ti ciljevi ostvarili“, objašnjava dr Svart.
Mozak to radi kroz selektivnu pažnju i označavanje vrednosti. „Selektivna pažnja je bukvalno obraćanje pažnje ili primećivanje stvari koje su važne za vaš napredak, a ne samo za preživljavanje“, kaže dr Svart. „Označavanje vrednosti je način na koji mozak označava stvari po redosledu važnosti, a vizuelni okidači sa akcione table imaju uticaj na ovo u odnosu na samo odlazak u svet bez jasne slike onoga što zaista želite.“
3. Provodite vreme u prirodi
„Šetam napolju u prirodi, ili hodam bosonoga što češće mogu, kako zbog kretanja, tako i zbog oksigenacije, ali i zbog neverovatnih prednosti za mozak i telo kada provodim vreme u prirodi: poboljšanje raspoloženja, smanjenje stresa, povećana pažnja, manje anksioznosti , “ kaže dr Svart.
Pošto sunčeva svetlost takođe pomaže u poboljšanju raspoloženja i jačanju energije i kretanju, uopšteno gledano, odlična je za mentalno i fizičko zdravlje, možete izvući mnoge prednosti ovom svakodnevnom praksom. Bonus bodove dobijate i ako grlite drvo.
Priroda (Unsplash)
4. Napišite listu zahvalnosti
Dr Svart navodi 10 stvari na kojima je zahvalna svaki dan. Ona savetuje da navedete interne resurse na kojima ste zahvalni, kao što su otpornost, kreativnost ili ranjivost, zajedno sa zahvalnošću za stvari koje želite kao da su već istinite.
„Ovo pomera mozak sa straha – hormona stresa kortizola – na ljubav / poverenje – oksitocin i dopamin – omogućavajući nam da preuzmemo zdrave rizike umesto da se suzdržavamo i ostanemo zaglavljeni“, objašnjava ona.
Ako ste novi u praksi zahvalnosti, razmislite o korišćenju dnevnika zahvalnosti sa ispisanim uputstvima kako biste pomogli da ti sokovi zahvalnosti poteku.
5. Utišajte um
Još jedna praksa koju dr Svart uključuje u svoju dnevnu rutinu je stvaranje vremena i prostora za smirivanje njenog uma, što pomaže da se podstakne kreativnost u mozgu.
„Redovno provodim neko vreme ‘postojeći’ umesto da radim i dozvoljavam svom umu da odluta“, kaže ona.
„Lutanje uma pomera mozak sa ‘kontrolnog režima’, koji je uključen na fokus na zadatak, ka ‘podrazumevanom režimu’, koji se odnosi na generisanje ideja, vanredno rešavanje problema i kreativno razmišljanje.“
Izvor: BIZLife/Mladen Stanković
Foto: Unsplash/Pixabay
