Regulisano ili slobodno tržište šećera EU?
Evropska unija planira da od 2015. godine ukine regulisano tržište šećera, sa čim se ne slažu proizvođači i prerađivači, koji traže da se postojeća ograničenja zadrže.
Oni strahuju da bi, po liberalizaciji, tržište bilo preplavljeno jeftinim šećerom iz Afrike i Južne Amerike, a oni bi izgubili prihode, piše češki privredni sajt idnes.cz.
Poslanici odbora za poljoprivredu Evropskog parlamenta sada su pod velikim lobističkim pritiskom. Za nekoliko nedelja moraju da zauzmu stav da li da, prema predlogu Komisije EU, preporuče parlamentu ukidanje kvota za šećer u 2015. godini i tako otvore prostor za pad cene bele sirovine. Na poslanike, s jedne strane, vrše pritisak proizvođači i prerađivači šećera, koji zahvaljujući kvotama, imaju osiguran plasman i sigurne otkupne cene. S druge strane je prehrambena industrija kojoj je šećer jedna od osnovnih sirovina.
„Prehrambena komora je zagovornik liberalizacije trgovine šećerom. Osnovnim ciljem liberalizacije smatra se dostupnost te sirovine za naše korisnike šećera, odnosno industriju i mogućnost daljeg razvoja tog sektora“, kažu u češkoj Prehrambenoj komori.
Evropske cene šećera su sada, zbog regulisane proizvodnje i ograničenja uvoza i izvoza više nego na svetskim tržištima. Za proizvođače napitaka, džemova, ali i niza drugih namirnica, šećer je jedna od osnovnih sirovina. „Danas smo u situaciji kada su šećerane zadovoljne i lobiraju za očuvanje kvota. Nezadovoljni su, međutim, potrošači i prehrambena industrija, a pre svega proizvođači zaslađenih napitaka“, opisuje trenutno raspoloženje evroposlanik Hinek Fajmon, protivnik regulisanog tržišta i član odbora za poljoprivredu. Prema njemu, debata u odboru je veoma neizvesna i nije sigurno da li će ukidanje kvota proći ili će biti produžene do 2020. godine.
Protiv potpune liberalizacije tržišta postavili su se veliki proizvođači šećera sa Francuskom i Nemačkom, na čelu. Prema direktoru najvećeg češkog proizvođača šećera firme Tereos TTD Oldržiha Rajnbergera, liberalizacija tržišta bi značila masovni uvoz jeftinog šećera iz trećih zemalja na evropsko tržište što bi desetkovalo evropske odgajivače i proizvođače.
„Potpuno otvaranje tržišta nam nije potrebno, jer zbog socijalne politike i politike zaštite životne sredine u Evropi, nemamo iste proizvodne troškove kakve imaju zemlje Južne Amerike ili Afrike“, upozorio je Rajnberger. Nije potrebno očuvanje regulacije zauvek, nego samo produženje postojećeg režima za još nekoliko godina.
U zemljama u razvoju se povećavaju prinosi šećerne repe po hektaru zasejane površine, poboljšavaju se uslovi rada i poštovanje ekoloških pravila, što vodi ka tome da bi negde oko 2020. godine konkurentnost Evrope i zemalja Južne Amerike mogle da se izjednače.
„Za pet godina Evropa će biti spremna za otvaranje tržišta“, smatra Rajnberger i dodaje da, uračunavanjem troškova transporta i rafinisanja, cene šećera u Evropi i zemljama u razvoju polako dolaze na uporediv nivo već sada, pa ni eventualna liberalizacija tržišta ne bi dovela do primetnog pada cena.
Uticaje liberalizacije na evropsko tržište šećera analizirao je i Bert Smit sa holandskog univerziteta Vageningen. Prema njemu, padom uvoznih carina izrazito bi se povećao uvoz iz Brazila, a cene šećera i šećerne repe bi pale za devet odsto. Ostale zemlje ne bi mogle da se probiju na evropsko tržište, smatra Smit.
U slučaju ukidanja proizvodnih kvota za pojedine zemlje EU bila bi povećana proizvodnja za 11 odsto, a cena šećera bi pala za 14 odsto. Smanjili bi se i prihodi poljoprivrednika.
Smit istovremeno upozorava da bi uticaji na proizvođače u pojedinim zemljama bili veoma različiti.
