Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Mladi u Srbiji sve više protiv ulaska u EU

    Prema istraživanju koje je, od 18. do 25. septembra sproveo CESID, podrška ulasku u EU opala je za dva odsto u odnosu na onu u junu. Oko 35 odsto građana izričito se protivi članstvu Srbije u EU, a to je čak 10 odsto više nego u junu, dok ih je 18 odsto neodlučno.

    Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović ocenila je na predstavljanju rezutata istraživanja da je pad evroentuzijazma i porast evroskepticizma u Srbiji posledica percepcije uslovljavanja daljeg napretka ka EU i odgovora vladajućih političara, od kojih se u poslednjih mesec dana uglavnom čuju samo negativne izjave o EU.

    Najveće protivljenje evrointegracijama i najmanji nivo podrške ulasku u EU iskazuje mlada populacija, budući da su ispitanici u starosnoj grupi od 18 do 29 godina u 40,9 odsto slučajeva rekli da su za ulazak u EU, a u 41,5 odsto – da su protiv ulaska u EU.

    Ukoliko se odnos prema EU dovede u vezu sa obrazovnom struktorom, natpolovično su za evrointegracije opredeljeni samo građani sa višim i visokim školama (53,4 odsto), a najmanja podrška evrointegracijama (36,5 odsto) zabeležena je među učenicima i studentima.

    Stojanovićeva je konstatovala da, ukoliko se u obzir uzme socijalno-ekonomska struktura ispitanih, ulazak u EU najviše podržavaju dobitnici tranzicije, odnosno oni koji imaju nešto da izgube zaustavljanjem procesa evrointegracija.

    Komentarišući činjenicu da je evroskeptika najviše među mladom populacijom, ona je ocenila da je taj fenomen posledica činjenice da je reč o generaciji koja je veći deo života provela u posttranzicionoj Srbiji, tako da se ne seća devedesetih, a da, istovremeno, ne vidi jasno perspektivu i bolju budućnost u EU.

    Istraživanjem su, uzimajući u obzir teritorijalni princip, obrađene tri grupe ispitanika: žitelji Vojvodine, centralne Srbije i Beograda. Beograđani su, kako pokazuju rezultati, najveći evroskeptici, budući da 41,3 odsto ispitanih podržava evrointegracije, a 39,2 odsto njih im se protivi.

    Istraživanjem „Građani Srbije između EU, NATO i Rusije“ obrađen je i čitav niz bezbednosnih pitanja, poput odnosa građana Srbije prema statusu Kosova i bezbednosnim integracijama.

    Tako 62 odsto građana misli da nezavisnost Kosova ne treba priznati ni po koju cenu, 11 odsto smatra da nezavisnost Kosova treba priznati ako to vodi članstvu u EU, dok devet odsto ispitanih smatra da bi Srbija trebalo odmah da prizna nezavisno Kosovo.

    Građani kao najveće spoljopolitičke prijatelje Srbije prepoznaju Rusiju, Grčku, Kinu, Japan i Italiju, a kao najveće pretnje prepoznaju SAD, Nemačku, Albaniju, Veliku Britaniju i Hrvatsku.

    Rezultati nedvosmisleno ukazuju na to da je ubedljiva većina protiv ulaska Srbije u NATO, čak 65 odsto, dok pridruživanje Alijansi podržava svega 14 odsto ispitanih.

    Podrška pristupanju NATO-u opala je u odnosu na prethodnu godinu, kada je bila 16 odsto, i 2010. kada je iznosila 21 procenat. Ulazak u NATO, prema istraživanju, najviše podržavaju „dobitnici tranzicije“, glasači „Preokreta“, i neke nacionalne manjine, kao i pripadnici domaćinstava sa većim primanjima.

    Svaki treći građanin misli da bi NATO, kako bi poboljšao odnose sa Srbijom, trebalo da plati ratnu odštetu (33 odsto), 23 odsto ispitanih smatra da NATO treba da prestane da interveniše u drugim zemljama, a 15 odsto zahteva javno izvinjenje za bombardovanje Srbije.

    Čak 46 odsto ispitanih smatra da bi ulazak u NATO ugrozio nezavisnost Srbije, a 16 odsto smatra da bi takav efekat imala vojna saradnja sa Rusijom.

    Takođe 41 odsto građana smatra da bi ulazak u NATO izložio Srbiju napadima terorista.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE