Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Bogate evropske regije traže nezavisnost

    Nekoliko regija u Evropi teži nezavisnosti: Škoti, Baskijci i Katalonci žele sopstvenu državu, u Belgiji se spore Flamanci i Valonci. Sve to se može protumačiti kao trend protiv evropskih integracija.

    „Rule Britannia – ali ne kod nas!“ Ovako bi mogao glasiti slogan škotskog pokreta nezavisnosti. Nakon više od 300-godišnje pripadnosti Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije, Škoti bi 2014. godine na referendumu trebalo da se izasne o državnoj samostalnosti.

    Odgovarajući sporazum o održavanju referenduma su u ponedeljak potpisali britanski premijer Dejvid Kameron i šef škotske regionalne vlade Aleks Salmond.

    Nezavisnost od matičnih država žele pre svega jake ekonomske regije u Evropi. Tako su prema navodima evropske agencije za statistiku Eurostat, regije Katalonija i Baskija, koje teže nezavisnosti, ostvarile gotovo jednu četvrtinu španskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), iako zajedno čine manje od deset odsto teritorije Španije. Italijanski sever sa Južnim Tirolom i regijom metropole Milana ne želi više da sufinansirati slabi jug zemlje. A i Škoti žele radije za sebe da zadrže zaradu od eksploatacije nafte.

    Posebno teška situacija je u Belgiji, gde flamanski separatisti sve upornije zahtevaju odcepljenje od francuskog govornog područja na jugu zemlje. Flandrija doduše obuhvata samo jednu trećinu teritorije, ali je zaslužna za gotovo 60 odsto BDP-a Belgije.

    Pored ekonomskih razloga, postoje brojni argumenti za nezavisnost, kaže profesorka Silke Gutš-Elten, etnolog pri Univerzitetu Kiel. Ti argumenti, dodaje ona, služe definisanju sopstvenog identiteta: „Jezik, zajednička istorija, ili ono što se uopšteno zove kulturom. Religija pritom može igrati veliku ulogu, ali i i geografski aspekti, je li neka regija, na primer, na rubu ili u središtu neke zemlje.“

    Pokreti nezavisnosti u zapadnoj i južnoj Evropi žele pre svega da očuvaju samostalnost svoga naroda. Ali to im, prema međunarodnom pravu, ne daje pravo na secesiju, odnosno da protiv volje matične države proglase nezavisnost, pojašnjava profesor Kristijan Hilgruber sa Univerziteta u Bonu.

    Iako je u evropskim državama poput Španije i Irske uvek iznova dolazilo do napada separatističkih grupa, stručnjak međunarodnog prava Kristijan Hilgruber u Evropi ne očekuje ozbiljnija odstupanja kao što je to bio slučaj u dugogodišnjim ratovima za nezavisnost u drugim delovima sveta.

    Pri odcepljenju od matične države, kao u slučaju škotske težnje, Hilgruber probleme uočava na drugim mestima:

    „Naravno da će imati šta da se raspravlja o, ako ćemo to tako nazvati, posledicama razvoda, naročito o raspodeli imovine i dugova: Škotskoj neće biti dopuštena nezavisnost, ukoliko ne preuzme delom i dugove Ujedinjenog Kraljevstva.“ Stoga će se cela priča verovatno završiti tako što će Škoti biti zadovoljni time da im London ustupi više ekonomske nezavisnosti, ali bez potpunog odcepljenja od Ujedinjenog Kraljevstva, procenjuje Kristijan Hilgruber.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE