Oland traži formiranje strateških zaliha hrane radi obuzdavanja cena
Francuski predsjednik Fransoa Oland pokrenuo je međunarodnu kampanju za formiranje strateških zaliha poljoprivrednih roba kojima bi se obuzdale oscilacije cena hrane. Po treći put u samo četiri godine svet balansira na rubu panike zbog naglog skoka cena hrane, nakon teške suše u Sjedinjenim Državama i u ključnoj regiji Crnog mora.
„Razgovaram sa šefovima država i vlada o zaštiti od snažnih oscilacija na tržištima u obliku rezervi hrane za krizne slučajeve“, objavio je Oland u govoru poljoprivrednicima u Renu.
„Predlažem da se primenjuju mere upravljanja tržištem i krizom kroz formiranje strateških zaliha„, kazao je francuski predsednik, ističući da je „uveren u prednosti globalnog rešavanja ključnih problema poput sigurnog snabdevanja hranom“.
Francuska je prvi put spomenula mogućnost stvaranja rezervi prošle godine, kada je obavljala predsedavajuću dužnost u skupini 20 najvećih razvijenih i ekonomija u razvoju G20. Konačno, dogovor o zalihama hrane bio je ograničen na zemlje kojima bi one mogle najviše da zatrebaju, što tek treba sprovesti u delo.
Teško je prognozirati hoće li Oland ovaj put imati više uspeha u pokušajima da uveri Sjedinjene Države i evropske zemlje da ponovo formiraju zalihe pšenice, ukinute pre nekoliko decenija. Druga je mogućnost da se poboljša koordinacija u korišćenju postojećih državnih zaliha za rešavanje međunarodnih problema.
Francuski predsednik nije precizirao koje bi prehrambene namirnice rezerve obuhvatale i gde bi mogle biti locirane.
Analitičari primećuju da je Oland pokrenuo inicijativu dan uoči objave ključnog američkog izveštaja o rodu koji bi mogao da podstakne funkcionere G20 na sazivanje hitnog sastanka.
Upozoravaju pritom na teškoće u upravljanju strateškim zalihama poljoprivrednih proizvoda budući da, za razliku od strateških zaliha nafte koje se mogu držati mesecima ili godinama, na primer zalihe pšenice zahtevaju redovnu rotaciju, što komplikuje proces i podiže troškove.
Britanska neprofitna organiazcija Oxfam procenila je da bi samo 105 miliona tona rezervi pšenice bilo dovoljno da se 2007/2008. spriječi kriza cena hrane. Trošak upravljanja tim rezervama iznosio bi 1,5 milijardi dolara, odnosno 10 dolara po 150 miliona gladnih ljudi u svetu koji su mogli da bidu nahranjeni.
